Algoritam je opis za rešavanje nekog problema (zadatka).
Takođe, za algoritam možemo reći i da je skup nekih pravila ili koraka po kojima se rešava određeni zadatak.
Algoritam možemo da uporedimo sa receptom u medicini ili kulinarstvu ili sa nekim uputstvom (za upotrebu).
Algoritme već koristimo u svakodnevnom životu. Postoji mnogo primera, a ovde ćemo navesti nekoliko:
Primer 1:
Problem (zadatak): Kuvanje kafe
Rešenje (algoritam):
1. Sipati vodu u lonče za kafu.
2. Staviti lonče na ringlu.
3. Uključiti ringlu.
4. Sačekati nekoliko minuta dok voda ne proključa.
5. Sipati kašičicu kafe u vruću vodu i promešati.
6. Sačekati nekoliko sekundi dok nivo vode ne počne da raste.
7. Skloniti lonče sa ringle.
8. Isključiti ringlu.
9. Sipati kafu iz lončeta u šoljicu.
Primer 2:
Problem (zadatak): Odlazak u školu
Rešenje (algoritam):
1. Buđenje i ustajanje.
2. Umivanje.
3. Oblačenje.
4. Doručak.
5. Spremanje pribora i torbe za školu.
6. Izlazak iz kuće.
7. Odlazak na stanicu.
8. Sačekati odgovarajući autobus.
9. Ulazak u autobus.
10. Vožnja autobusom do odredišne stanice.
11. Izlazak iz autobusa.
12. Ulazak u školu.
13. Odlazak do učionice i mesta u klupi.
14. Pripremanje sveske i udžbenika iz torbe za prvi čas.
Primer 3:
Problem (zadatak): Terapija za lečenje od nazeba
Rešenje (algoritam):
1. Pre doručka popiti čaj A.
2. Posle doručka popiti lek A.
3. Pre ručka popiti čaj B.
4. Posle ručka pojesti voće.
5. U 17h otići na kontrolu kod lekara.
6. Posle večere popiti lek A.
Uočavamo da se algoritam sastoji od niza manjih celina koje možemo nazvati koracima, odnosno algoritamskim koracima.
Zapažamo da je veoma bitan redosled koraka u algoritmu. Ukoliko bi smo promenili redosled koraka nećemo imati isti algoritam, odnosno najverovatnije nećemo rešiti određeni problem.
Veoma je važno da primetimo da u većini slučajeva mi koristimo već gotove algoritme (rešenja, pravila, uputstva) koje je neko ranije napravio ili definisao. Da bi smo koristili gotov algoritam, potrebno je da naučimo da ga koristimo ili samo da pročitamo redosled operacija i primenimo.
Sasvim je drugačija situacija ukoliko želimo da napravimo nov algoritam. U tom slučaju potrebno je da znamo dosta o oblasti u kojoj rešavamo određeni zadatak, što ne garantuje da ćemo odmah napisati ispravan i dobar algoritam. Moraćemo da istažujemo, eksperimentišemo, isprobavamo, testiramo, uočavamo i ispravljamo eventualne greške. Ovaj postupak se naziva projektovanje ili razvoj algoritma.
Algoritam možemo da zapišemo na nekoliko načina. U gore navedenim primerima algoritam smo zapisali rečnicima. Ukoliko želimo da algoritam realizuje računar onda moramo da koristimo neki od programskih jezika. U tom slučaju uobičajeno je da se algoritam zapisuje u obliku dijagrama odnosno korišćenjem univerzalnih grafičkih simbola, kako bi se izbegle dvosmislene rečenice u živim jezicima.
Нема коментара:
Постави коментар