Реформа гимназије: Ма, вредело је!
Пре него што вас упознамо са новостима у настави информатике у гимназији, добро би било да се вратимо у јесен 2009 године:
На сајму образовања који је тада одржан у Новом Саду, Министарство просвете је организовало сусрет са директорима школа, на тему „Реформа гимназије и средњег стручног образовања".
Било је присутно стотинак директора школа из Србије. Форум београдских гимназија је искористио прилику да присуствује овом скупу, јер је организатор у позивном писму упућеном директорима, негде на крају, поменуо и могућност да су и синдикати добродошли.
Тако се седам чланова ФБГ нашло на том скупу. Нисмо приметили представнике ниједног синдиката осим нас и двоје колега из Чачка. Министар просвете др Жарко Обрадовић, његови сарадници, као и представници Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), обавестили су присутне докле су дошли у реформи средње школе. Било је јасно да су у ћорсокаку, штавише, отворено су тражили да им се помогне. Сећамо се добро да је министар просвете тада изрекао следећу пикантерију: да прихвата све добре сугестије и намере, али да за реформу нема пара.
Пред Нову 2010 годину из ЗУОВ је стигао званичан документ Комисије за план реформисане гимназије. Тај документ је имао службени карактер (мада није био тајан), тако да је на првим седницама Главног одбора ФБГ и Комисије ФБГ за реформу гимназије завредео одговарајућу пажњу и критике. Објавили смо га одмах и на сајту. Али, сматрали смо да то никако није довољно, јер смо схватили да гимназију чека брза и погубна реформа.
Конференција гимназија Србије
ФБГ је у марту 2010 основао Конференцију гимназија Србије. Окупили смо представнике 55 гимназија – 17 из Београда и 38 из остатка Србије. Намера нам је била да своје колеге упознамо са намерама Министарства просвете. Конференцији су присуствовали и: помоћник министра просвете Богољуб Лазаревић, председница Националног просветног савета др Десанка Радуновић, председник Скупштинског одбора за просвету др Зоран Шами и многи други угледни посленици у српском образовању.
Конференција је показала да се на једном месту могу наћи сви заинтересовани учесници како би дискутовали о најважнијим проблемима у образовању, као и да смо сви једни другима потребни. Уједно, успели смо да колеге из унутрашњости директно упознамо са детаљима у вези реформе, које они до тада нису имали прилике да сазнају на други начин.
Убрзо је сазвана и Друга седница Конференције гимназија у Нишу а затим, током 2010, и три седнице Координационог Тима Конференције. Конференција гимназија Србије и ФБГ су имали званичне контакте са Националним просветним саветом и са заједницом гимназија Србије. Утицали смо јавно на спречавање масовног преписивања на квалификационом испиту за средње школе, а током јесени спровели смо велику анкету у свим гимназијама Србије на тему „Какву гимназију хоћемо?". Испоставило се да професори српских гимназија свакако неће брзу и кусу реформу, а да свакако хоће сталне и квалитетне промене.
Фебруар и март 2011 остаће запамћени по великом штрајку наставника у целој Србији, коме су београдске гимназије дале велики допринос. Када се
штрајк завршио, остало је уобичајено болно питање: „Шта смо постигли?"
Ми постављамо још једно питање: „Какве везе претходно питање има са реформом гимназија?" И одмах одговарамо:
Одлагање реформе гимназије
Многе околности су утицале на одлуке Министарства просвете да одложи реформу гимназије, а у те околности, поред штрајка, спадају и активности ФБГ и Конференције гимназија Србије. Захваљујући њима, јавност је сазнала да се реформа спрема на брзину и без новца.
Штавише, представници страних партнера (Европе, Светске банке..) су сазнали да се реформа припрема без претходно донетих одговарајућих стандарда (за које су они дали новац). Привредна комора је сазнала да се информатика укида у гимназији, па је организовала низ сеанси (округлих столова) на којима су учествовали партнери из образовања и из тржишта рада.
Национални просветни савет је заузео исправан став по питању реформе, противећи се погрешном редоследу корака и брзини спровођења, па је наш штрајк могао само да му помогне у томе.
Директори школа, који су током штрајка практично отказали послушност Министарству просвете, нису више могли да буду подршка у спровођењу исхитрене реформе. И тако даље…
Где смо сада?
Реформа гимназије је одложена за 2013/14 годину.
Сви наставни програми који су током овог пролећа били израђени за предмете реформисаног првог разреда гимназије, сторнирани су и повучени.
У току је спровођење нове мале матуре која „прети" да буде јако успешна по правичности и процедури.
Ставови и утицај одлука Националног просветног добили су на значају, а Министарство просвете неће више моћи само да одлучује о реформи, као што је то радило до сада.
Овај чланак објављујемо намерно пред седницу Националног просветног савета, која ће се одржати 5. јула. Значај те седнице је у томе што ће на њој бити усвојене измене постојећих програма за гимназију. Програме је израдио ЗУОВ, а у одличној (мада изнуђеној) намери да надомести провалију која је настала између „много хтео – много започео" и реалности, јер гимназија први пут ове јесени уписује „реформисане" основце.
Чим измене буду усвојене од стране Националног просветног савета, објавићемо их и дискутовати о њима, али ипак не можемо да издржимо, пући ћете од чекања три дана, па ћемо вам одати само једну новост: предмет информатика и рачунарство (који је по „реформистима" требало практично укинути) већ од наредног септембра ће у сва четири разреда гимназије бити побољшан и појачан, мада ће број часова остати исти.
Тако, уместо погубне реформе гимназије већ ове године, добили смо две драгоцене године како би били израђени стандарди за ученике и наставнике, пројектована велика матура, пажљиво одмерена структура обавезних и изборних предмета и садржаја и обезбеђена социјална компонента.
Ма, вредело је!
Нема коментара:
Постави коментар