Posto smo ovih dana saznali sta konkretno znace najavljene reforme gimnazija (bez informatike), zamolio bih vas da procitate ovaj tekst:
********************************************************************************************************
IKT i reformisano obrazovanje
Uvođenjem reformisanog sistema obrazovanja u kojem na svim nivoima obrazovanja gotovo da ne postoje predmeti u kojima se izučavaju savremena dostignuća ICT-a, država Srbija je jasno pokazala koliki značaj pridaje ovoj oblasti.
Shodno strategiji Ministarstva prosvete u kojoj je kao jedna od prioritetnih aktivnosti istaknuta i reforma gimnazija Ministrastvo prosvete je 26.09.2007. oformilo devetočlanu komisiju za izmenu nastavnog plana u gimnazijama. Ova komisija je predala predlog plaan i programa Nacionalnom prosvetnom savetu na usvajanje.
Iz predloga programa se može videti da će gimnazije biti isključivo ili matematičke ili jezičke, nema gimnazije opšteg smera, a ukida se gimnazija informatičkog smera kao ogled koji se realizuje u dvadesetak gimnazija od pre par godina. Postojaće eksperimentalna matematička i filološka gimnazija ali za njih se pravi poseban plan i program.
Iz predloga plana se vidi da je plan i program I razreda isti iz svih predmeta i matem. i jez. gimnazije sto se informatike tiče ona je obavezna u I razredu i zvace se primena računara sa 2 časa nedeljno. U obe gimnazije će postojati izborni predmeti u III i IV razredu.
U mat. Gimnaziji u II razredu je predviđen predmet Programiranje i programski jezici kao obavezan, i to je sve od obaveznih. U III i IV razredu se izborni predmet zove Modeli i baze podataka sa 2 časa nedeljno, a u IV razredu izborni predmet se zove Operativni sistem i računarske mreže sa 2 časa nedeljno.
U jezičkoj gimnaziji u drugom razredu nema informatike nikako. Izborni predmet u III i IV razredu se zove Modeli i baze podataka sa 2 časa nedeljno.
Učenik će svake godine ponovo birati izborni predmet, jos se ne zna da li će se u III i IV razredu učenici deliti u grupe na časovima ovih predmeta.
Ovo je koncept koji se već izučavao u našim gimnazija devedesetih godina i napušten je kao zastareo niti se informatika u ovoj formi izučava bilo gde u Evropi.
Samo da vas podsetim da je u osnovnoj školi predmet informatika od V do VIII razreda izborni predmet kojeg učenici biraju od četiri ponuđena predmeta (narodna tradicija, šah, košarka). Ukoiko učenici nemaju informatiku u osnovnoj školi u gimnaziji će je izučavati-imati samo i I razredu. Najveći broj srednjih škola u Srbiji su srednje stručne škole u kojima se informatika izučava samo u I razredu. Ovo je poražavajuće za obrazovni sistem jedne države u dvadesetprvom veku veku znanja i dinamične komunikacije.
Baš u ovom veku znanja našim gimnazijalcima je uskraćeno pravo da se obuče za primenu računara iz oblasti koje su do sada izučavali a to im se ukida. Tako se u gimnazijama učenici više neće obučavati za rad u tekst procesorima, rad sa programimama za tabelarne proračune, rad sa programima za obradu slike, obradu zvuka, kreiranje videa i obradu audio podataka. Zatim učenici će biti uskraćeni za Web, Web grafiku, e-learning, bloging, rad sa CAD programima, internet i komunikacije. Sve ovo je do sada izučavano kroz četvorogodišnji plan i program u gimnazijama, osim ovoga učenici su izučavali i programiranje i baze podataka.
Nije dobro da se minimizira značaj informatike i da se stvara pogrešna slika o predmetu, kao što se to često radilo sa predmetom Računarstvo i informatika u gimnazijama. Krivica za to delom pripada onima koji su trebali da brinu o opremanju kabineta pa se dešavala improvizacija u nastavi, a deo svakako pripada neposrednim realizatorima programa.
Svakako, da ako se žele ostvariti zacrtani ciljevi države Srbije u ovoj oblasti, ne treba se priklanjati mišljenjima da ovo nije bogata država da bi se kupovala skupocena oprema i obezbeđivali optimalni uslovi za rad učenika. Treba to posmatrati na način da nećemo nikad biti bogata država ako se štedi na obrazovanju dece, tako da će njihovo zaostajanje biti sve veće za njihovim vršnjacima u razvijenim zemljama.
Vrlo je opasno potcjenjivati ili precjenjivati značaj predmeta informatika koji treba da postane bazični-strateški predmet u obrazovnom sistemu.
Promene koje se u sferi informaciono-komunikacionih tehnologija događaju enormnom brzinom, sve značajnije mesto koje u svim segmentima svakodnevnog života zauzimaju ove tehnologije, kao i nepostojanje konačnog sistema znanja, rezultirale su time da se informatička pismenost danas smatra jednom od temeljnih veština neophodnih za lični i profesionalni razvoj pojedinca.
Stoga je je neophodno uvođenje i proširenje fonda časova nastavnog predmeta informatika na svim nivoima obrazovnog sistema. Treba težiti se kod učenika razvije osnovna informatička pismenost, i da se osposobi da primene savremenu tehnologiju u komunikaciji, da pronalaze i koriste informacije, nasuprot usvajanju gotovih znanja.
Informatička obuka treba da osposobi učenike/ce za upotrebu savremenih informatičkih i komunikacionih tehnologija u drugim nastavnim oblastima u okviru nastavnog procesa. Njihova univerzalna upotrebljivost otvara mogućnost permanentnog obrazovanja kao i prevazilaženje jaza između neformalnog i formalnog kao i opšteg i stručnog obrazovanja.
Kroz različite aktivnosti i oblike rada u okviru ovog predmeta, učenici/ce razvijaju sopstvene sposobnosti, a stiču znanja, veštine i navike koje im omogućavaju celovit razvitak ličnosti.
Akcenat informatičkog dela ovog predmeta je na praktičnom znanju pa je suština aktivnosti u učenju bazirana na praktičnim vežbama uz asistenciju nastavnika/ce.
U skladu sa dinamikom razvoja tehnoloških procesa i izvesnih tehničkih inovacija, planirani nastavni sadržaji ovog predmeta moraju da budubiće izmenama i dopunama, tako da ovaj program ostavlja dosta slobode u njegovoj realizaciji svim učesnicima procesa. Ovako niti postoji moderan program za informatiku niti postoji mogućnost nadogradnje istog najaktuelnijim dešavanjima u polju IKT.
Uvođenjem reformisanog sistema obrazovanja u kojem na svim nivoima obrazovanja gotovo da ne postoje predmeti u kojima se izučavaju savremena dostignuća ICT-a, država Srbija je jasno pokazala koliki značaj pridaje ovoj oblasti.
Shodno strategiji Ministarstva prosvete u kojoj je kao jedna od prioritetnih aktivnosti istaknuta i reforma gimnazija Ministrastvo prosvete je 26.09.2007. oformilo devetočlanu komisiju za izmenu nastavnog plana u gimnazijama. Ova komisija je predala predlog plaan i programa Nacionalnom prosvetnom savetu na usvajanje.
Iz predloga programa se može videti da će gimnazije biti isključivo ili matematičke ili jezičke, nema gimnazije opšteg smera, a ukida se gimnazija informatičkog smera kao ogled koji se realizuje u dvadesetak gimnazija od pre par godina. Postojaće eksperimentalna matematička i filološka gimnazija ali za njih se pravi poseban plan i program.
Iz predloga plana se vidi da je plan i program I razreda isti iz svih predmeta i matem. i jez. gimnazije sto se informatike tiče ona je obavezna u I razredu i zvace se primena računara sa 2 časa nedeljno. U obe gimnazije će postojati izborni predmeti u III i IV razredu.
U mat. Gimnaziji u II razredu je predviđen predmet Programiranje i programski jezici kao obavezan, i to je sve od obaveznih. U III i IV razredu se izborni predmet zove Modeli i baze podataka sa 2 časa nedeljno, a u IV razredu izborni predmet se zove Operativni sistem i računarske mreže sa 2 časa nedeljno.
U jezičkoj gimnaziji u drugom razredu nema informatike nikako. Izborni predmet u III i IV razredu se zove Modeli i baze podataka sa 2 časa nedeljno.
Učenik će svake godine ponovo birati izborni predmet, jos se ne zna da li će se u III i IV razredu učenici deliti u grupe na časovima ovih predmeta.
Ovo je koncept koji se već izučavao u našim gimnazija devedesetih godina i napušten je kao zastareo niti se informatika u ovoj formi izučava bilo gde u Evropi.
Samo da vas podsetim da je u osnovnoj školi predmet informatika od V do VIII razreda izborni predmet kojeg učenici biraju od četiri ponuđena predmeta (narodna tradicija, šah, košarka). Ukoiko učenici nemaju informatiku u osnovnoj školi u gimnaziji će je izučavati-imati samo i I razredu. Najveći broj srednjih škola u Srbiji su srednje stručne škole u kojima se informatika izučava samo u I razredu. Ovo je poražavajuće za obrazovni sistem jedne države u dvadesetprvom veku veku znanja i dinamične komunikacije.
Baš u ovom veku znanja našim gimnazijalcima je uskraćeno pravo da se obuče za primenu računara iz oblasti koje su do sada izučavali a to im se ukida. Tako se u gimnazijama učenici više neće obučavati za rad u tekst procesorima, rad sa programimama za tabelarne proračune, rad sa programima za obradu slike, obradu zvuka, kreiranje videa i obradu audio podataka. Zatim učenici će biti uskraćeni za Web, Web grafiku, e-learning, bloging, rad sa CAD programima, internet i komunikacije. Sve ovo je do sada izučavano kroz četvorogodišnji plan i program u gimnazijama, osim ovoga učenici su izučavali i programiranje i baze podataka.
Nije dobro da se minimizira značaj informatike i da se stvara pogrešna slika o predmetu, kao što se to često radilo sa predmetom Računarstvo i informatika u gimnazijama. Krivica za to delom pripada onima koji su trebali da brinu o opremanju kabineta pa se dešavala improvizacija u nastavi, a deo svakako pripada neposrednim realizatorima programa.
Svakako, da ako se žele ostvariti zacrtani ciljevi države Srbije u ovoj oblasti, ne treba se priklanjati mišljenjima da ovo nije bogata država da bi se kupovala skupocena oprema i obezbeđivali optimalni uslovi za rad učenika. Treba to posmatrati na način da nećemo nikad biti bogata država ako se štedi na obrazovanju dece, tako da će njihovo zaostajanje biti sve veće za njihovim vršnjacima u razvijenim zemljama.
Vrlo je opasno potcjenjivati ili precjenjivati značaj predmeta informatika koji treba da postane bazični-strateški predmet u obrazovnom sistemu.
Promene koje se u sferi informaciono-komunikacionih tehnologija događaju enormnom brzinom, sve značajnije mesto koje u svim segmentima svakodnevnog života zauzimaju ove tehnologije, kao i nepostojanje konačnog sistema znanja, rezultirale su time da se informatička pismenost danas smatra jednom od temeljnih veština neophodnih za lični i profesionalni razvoj pojedinca.
Stoga je je neophodno uvođenje i proširenje fonda časova nastavnog predmeta informatika na svim nivoima obrazovnog sistema. Treba težiti se kod učenika razvije osnovna informatička pismenost, i da se osposobi da primene savremenu tehnologiju u komunikaciji, da pronalaze i koriste informacije, nasuprot usvajanju gotovih znanja.
Informatička obuka treba da osposobi učenike/ce za upotrebu savremenih informatičkih i komunikacionih tehnologija u drugim nastavnim oblastima u okviru nastavnog procesa. Njihova univerzalna upotrebljivost otvara mogućnost permanentnog obrazovanja kao i prevazilaženje jaza između neformalnog i formalnog kao i opšteg i stručnog obrazovanja.
Kroz različite aktivnosti i oblike rada u okviru ovog predmeta, učenici/ce razvijaju sopstvene sposobnosti, a stiču znanja, veštine i navike koje im omogućavaju celovit razvitak ličnosti.
Akcenat informatičkog dela ovog predmeta je na praktičnom znanju pa je suština aktivnosti u učenju bazirana na praktičnim vežbama uz asistenciju nastavnika/ce.
U skladu sa dinamikom razvoja tehnoloških procesa i izvesnih tehničkih inovacija, planirani nastavni sadržaji ovog predmeta moraju da budubiće izmenama i dopunama, tako da ovaj program ostavlja dosta slobode u njegovoj realizaciji svim učesnicima procesa. Ovako niti postoji moderan program za informatiku niti postoji mogućnost nadogradnje istog najaktuelnijim dešavanjima u polju IKT.
***********************************************************************************************
Нема коментара:
Постави коментар