FBG: Reforma gimnazije odlozena

• Извор ФБГ: http://www.fbg.org.rs/mp-konacno-priznalo-odlaganje-reforme/

"Победила је држава": Реформа гимназије одложена

Пет, мај 6, 2011

О образовању, Реформа

Коментар ФБГ: Други пут у овој деценији Унија СПРС успела је да одложи "реформу" средњег образовања и гимназија. Недавни штрајк, који је трајао пуна два месеца, директно је проузроковао одлагање реформе. Министарство просвете је одлуку о одлагању реформе донело још 15. фебруара 2011, али није смело да је објави јер би тиме признало да је штрајк Уније СПРС већ на самом почетку успео. Уместо тога, објавило је да је "победила држава". Сећате ли се?

Дуго најављивана реформа гимназија и средњих стручних школа одложена је за годину дана јер нису усвојени потребни стандарди за наставнике и за ученике. Стандардима би требало да се тачно пропише шта ученик треба да зна кад заврши школу и да се дефинише шта је циљ образовања. О овим стандардима се тренутно преговара, а када се наставни планови и програми промене, могуће је и смањење броја предмета.
Наставник ће морати да мотивише ђаке на учење, а посебну пажњу ће пружати талентованим ђацима

Реформа средњошколског образовања најављивана за 1. септембар је одложена, па ће ђаци и професори на промене чекати још најмање годину дана. Наредна, 2011/2012. школска година, одвијаће се по старом, по мишљењу многих, застарелом и преобимном наставном програму који није мењан последњих десет година.
Иако су правци развоја образовања у Србији донети почетком марта, закључено је да је боље сачекати доношење стандарда како би на основу њих били израђени нови наставни планови и програми, каже Богољуб Лазаревић, помоћник министра просвете и науке.

Планираном реформом предвиђено је увођење два смера – природног и друштвеног, а одвајање на смерове било би од другог разреда. У трећем и четвртом ученици би имали могућност избора такозваних изборних пакета предмета у зависности од опредељења за студирање или афинитета. Могућност избора била би већа у четвртом него у трећем разреду – каже Лазаревић за „Блиц".

Иако су промене одложене, министар Жарко Обрадовић каже за „Блиц" да са представницима Националног просветног савета разговара о томе да ли неке новине у наставне програме могу да уведу већ на почетку наредне школске године.
Основна идеја реформе, како наглашава Десанка Радуновић из Националног просветног савета, управо је да се наставни програми прочисте.

- То значи да се у предметима оставе само основне ствари, а да се вишак упакује у изборне моделе. Они који, на пример, желе више математике, могу да изаберу те предмете. Ово је добро јер ученици могу да се усмеравају – каже Радуновић за „Блиц" и додаје да постоји могућност и да број предмета буде смањен.

И представници Министарства и Националног просветног савета слажу се да су ученици преоптерећени, али помоћник министра Лазаревић каже да еснафи тешко прихватају промене – и када је садржај и број наставних области у питању.

Национални просветни савет недавно је усвојио стандарде за професоре у којима је описано како добар наставник треба да предаје, какав однос према ученицима треба да гради, као и која знања треба да поседује. Према овим стандардима, компетентан наставник треба да оспособљава ученике за живот и за рад, да пружа додатну подршку талентованим ђацима, ученицима са тешкоћама у развоју, као и онима из осетљивих друштвених група. Добар наставник, такође, треба да мотивише ученике за учење, да их учи толеранцији, да спречава дискриминацију и насиље у школама.

Све то зависи управо од наставника јер и лош наставни програм, добар наставник може учинити добрим, за шта нису потребни било какви документи. Миодраг Сокић, председник Форума београдских гимназија, каже да је доношење стандарда оправдано.
- Ови стандарди су неопходни јер не може да се неко ко заврши факултет „закуца" у школу и прогласи да зна да предаје. Наставници морају стално да се усавршавају и због тога су стандарди потребни – каже Сокић.
С друге стране, Радуновић истиче да су такозвани стандарди за постигнућа ученика већи проблем.
- Идеја је да се тачно зна шта ученик треба да зна кад заврши школу, шта уме да уради, да се тачно дефинише шта хоћемо да постигнемо образовањем – каже она.
Када је почела прича о реформи средњих школа, највећа прашина се подигла око најава да ће информатика бити избачена из наставног програма, као и око тога да ће број часова латинског језика бити смањен.

- У предложеној реформи нису избачени постојећи предмети, већ се њихов фонд разликује због могућности избора. Став комисије која је израдила предлог јесте да информатика треба да буде заступљена кроз сваки предмет и да служи као алат ученицима и наставницима. Иста ситуација је и са латинским. Професори са групе за класичне језике изнели су разлоге због којих би требало да се овај језик изучава и даље у истом или повећаном обиму. И са њима ћемо разговарати како бисмо дошли до адекватног решења – каже Богољуб Лазаревић.

За неколико година општа матура:

План реформи подразумева и другачије полагање матуре, тако да ће матуранти гимназија и средњих стручних школа кроз неколико година полагати општу матуру.
- Још немамо концепт матура, али ћемо током ове и идуће године кроз пројекат из ИПА фондова и у сарадњи са заводима развити концепт који ће се разликовати од постојећег. Он би требало да, поред селективне улоге при упису на факултет, даје одговор и на питање квалитета образовања на средњошколском нивоу – указује Богољуб Лазаревић.