kola za XXI vek
Ako se prisetimo kraja prole kolske godine i samo jednog podatka, srpski srednjokolci napravili su za godinu dana 48 000 000 izostanaka, to je u proseku 160 izostanaka ili 30 radnih dana (vest objavljena u Pressu 16. juna 2011. link), postavlja se pitanje ozbiljnosti naeg obrazovnog sistema.
S druge strane, podatak da je Srbija na 41. mestu u svetu po broju registrovanih na Fejsbuk stranici, sa 2 660 000 korisnika (link), podstiče na razmiljanje da neko ili neto uspeva da privuče panju nae dece. U obzir uzimamo podatak da je najveći broj Fejsbuk korisnika mlađa populacija stanovnika Srbije.
Kako nam deca nisu glupa, nego samo nisu motivisana, opet se postavlja pitanje - moe li popularnost drutvenih mrea da doprinese poboljanju uspeha naih učenika?
Odgovor na ovo pitanje pokuali smo da dobijemo od Sae Popovića, profesora informatike u Niu. Da podsetimo, Saa Popović je prole godine izazvao veliko interesovanje tako to je na popularnu mreu Ju tjub postavio video snimke reavanja zadataka za zavrni ispit iz matematike.
Gospodine Popoviću, Vaa pomoć učenicima putem Ju tjuba je izazvala različite reakcije javnosti, ali i različit stav kolega. ta Vi mislite o tome?
v Moj rad zasniva se na ideji da obrazovanje bude besplatno za sve. Znam da su bile prisutne različite reakcije. Postoje različite grupe ljudi i oni reaguju najčeće na jedan od ovih načina. Prva grupa ljudi ne voli promene i oni se klone bilo kakvih promena. Druga grupa ljudi čeka da vidi kako će to sve da prođe, pa ako zaivi, oni će se priključiti. Treća grupa ljudi uočava promene, eli neto da uradi, ali jo uvek nije spremna za takav korak. Četvrta grupa ljudi radi na promenama i ako je svesna da je to mukotrpan posao, čiji će se rezultati videti tek koju godinu kasnije. To su pioniri u nekom poslu. Nadam se da sam i ja pionir u uvođenju informatičke tehnologije u nastavni proces obrazovnog sistema na jedan novi način. to se tiče reakcije kolega, samo jednom sam čuo da će moj rad ukinuti izvor zarade mnogim mlađim kolegama koji pripremaju učenike za zavrni ispit. Smatram da nije tako iz prostog razloga to učenici koji nisu savladali osnove matematike ne mogu da dobiju kompletno objanjenje izrade zadataka sa video snimka. Takvim učenicima potreban je nastavnik koji će im pojasniti postupak izrade zadataka. Opet, znam da neki nastavnici matematike upućuju učenike da pogledaju snimke na Ju tjubu.
Kako ste doli na ideju da učenicima pomognete u pripremi za zavrni ispit iz matematike koristeći Ju tjub?
To uopte nije nova ideja. Video tutorijali su u ekspanziji. Jednoga dana razmiljao sam da učenici posećuju sajtove sa različitim sadrajima. Razmiljao sam o tome kako su oni već na svim tim drutvenim mreama, a onda sam postavio pitanje gde sam ja? Odlučio sam da reenja zadataka za zavrni ispit postavim na Ju tjub i tako je krenulo.
Koliko ste video snimaka postavili na Ju tjub?
Postavio sam 359 video snimaka, s tim to imam jo materijala i trebalo bi da se postavi.
Imate li podatak o tome koliko je ljudi videlo Vae snimke?
Snimke je pogledalo negde oko 2 850 000 korisnika. Međutim, znam i da je bilo snimljenog materijala sa Ju tjuba, pa su deca kasnije pravila DVD za učenike koji nemaju internet priključak. Kasnije je bilo ''skinuto'' negde oko 10 000 puta. Naravno, deca su to i sama presnimavala, pa je onda broj jo veći.
Da li ste pokuavali da traite pomoć za svoj projekat u Ministarstvu prosvete i nauke?
U nekoliko navrata razgovarao sam sa ministrom prosvete. U prvim razgovorima nisam naiao na veliko razumevanje, ali kako je broj učenika koji cu se spremali za zavrni ispit rastao, Ministarstvo prosvete i nauke je imalo sve veće interesovanje za moj rad. Mislim da je pozitivna stvar to to ljudi koji vode nae Ministarstvo prosvete počinju da uviđaju pozitivne strane informacionih tehnologija i postaju otvoreniji za implementaciju interneta u formalno obrazovanje. Veliku podrku za svoj rad imam od strane Ministarstva za kulturu, informisanje i informatičko drutvo, a veliki su izgledi da moje projekte podri i Ministarstvo prosvete i nauke.
Jeste li pokuali da trite pomoć ovde u Niu?
U Niu sam dobio pomoć od "EI informatike" u vidu računarske opreme.
Gospodine Popoviću, u toku je jedno takmičenjekoje se zove Web Fest. ME. Kakvo je to takmičenje?
Da, u toku je jedno takmičenje gde mogu da konkuriu apsolutno svi sajtovi. Ima 20 kategorija, a svaka kategorija ima određen broj prijavljenih sajtova iz bive Jugoslavije. Moj sajt koji se zove ''Uči slobodno'' prijavljen je u kategoriji edukativnih sajtova. (Kategorija edukativnih sajtova ima 155 prijavljnenih sajtova. prim autora)
Kako izgleda to takmičenje?
Takmičenje se sastoji iz dva dela. Prvi deo je Web Fest konferencija koja je odrana 22. i 23. septembra ove godine u Budvi, a organizuju je najuspenije kompanije iz internet industrije koje ive kroz web i od web-a. To je i najveći regionalni događaj koji popularie korićenje interneta. Na konferenciji su govornici bili najuspeniji preduzetnici u oblasti interneta, kao to su Met Mulenveg, osnivač, ''Word press-a'', Vladimir Nikolić, Osnivač ''Limunda'', ali i mnogi drugi koji su nama nepoznati, a priznati u svetu internet industrije. Drugi deo je takmičarski deo gde iri proglaava pobednike po kategorijama. Pored toga, postoje i nagrade Grand Pri irija i Grand Pri publike.
Va sajt je trenutno četvrti na listi, po broju glasova, u svim kategorijama?
Da, sajt ''Uči slobodno'' je po broju glasova među prvih deset to mi je dalo nadu da mogu i da osvojim neku nagradu.
Da li bi Vam značila ta nagrada?
Ne znači mi toliko nagrada koliko mogućnost da se nađem na mestu gde se okuplja veliki broj najuspenijih internet kreatora i uspenih ljudi.
Zato je to bitno?
Bitno je zato to je to mesto gde dolazi veliki broj predstavnika medija iz cele bive Jugoslavije, ali i predstavnici raznih ministarstava i vodećih internet kompanija, pa je to odlična prilika da se promovie jedan ovakav projekat.
Kako moe da se glasa za Va sajt i kad se zavrava glasanje?
Moe da se glasa sa Fejsbuka ili sa sajta Web Fest. ME. Glasanje se zavrava 10. novembra, tačno u ponoć.
Koji su Vam planovi za budućnost?
Ono to treba da se uradi u narednom periodu jeste postavljanje snimaka izrade zadataka za zavrni ispit u ovoj kolskoj godini za matematiku, ali i zadataka iz srpskog jezika.
To će sve biti besplatno?
Da, besplatno. Moto čitavog projekta je ''Besplatno učenje za sve''.
ta planirate dalje?
U sledećih 5 6 godina trebalo bi da se na ovaj način obradi kompletan nastavni program za osnovnu kolu, to će biti polazna tačka za ovakav način učenja i u srednjoj koli, pa i na fakultetu. Ovde treba napomenuti da, pored toga to su deca vie motivisana za rad, ovakav način učenja pomae učenicima koji su propustili neto na času, ali pomae i učenicima koji su bili odsutni sa časa zbog bolesti, pa mogu da nastave da uče kad se vrate u kolu. Sadanji način rada nema reenje za odsutne učenike, naročito ako se radi o duem osustvu. Znači, nema proputenog gradiva. Svakako treba reći i to da postoji veliki broj srpske dece koja ive u inostranstvu, pa je ovo velika pomoć i njima a i kolegama koji predaju toj deci.
Moe li popularnost drutvenih mrea da doprinese poboljanju uspeha naih učenika?
Naravno, to je i cilj ovakvog načina rada. S jedne strane deca se ohrabruju da istrauju, da uče kad njima odgovara, a preko komentara, kao povratne informacije, deca međusobno komuniciraju i pomau jedni drugima. Najbolje se uči kad treba da se nekom neto objasni, jer i sami moramo da razjasnimo sve do detalja. Ako deca rade na ovaj način, istovremeno se i funkcionalno osposobljavaju za korićenje interneta i u neke druge, pametnije svrhe, a ne samo za sluanje muzike, dopisivanje preko Fejsbuka ili gledanje filmova. S druge strane, kako neko reče, naa deca su već tamo, mi samo treba da ih pratimo!
Posle svega rečenog, Saa mi uopte ne deluje kao čovek koga je na Ju tjubu videlo skoro 3 miliona ljudi. Deluje mi skromno, kao i svi veliki ljudi, mada sam siguran da je ovaj čovek napravio veliki korak u obrazovanju nae dece i da će njegov projekat doprineti da uspeh učenika u Srbiji, ali i u inostranstvu, bude mnogo bolji.
DA POBEDI SAA POPOVIĆ GLASAJTE OVDE.
Нема коментара:
Постави коментар