Ekonomska škola Niš
Tema:Funkcije za traženje
Učenica: Emilija Krstić Profesor: Dejan Pejčić
Sadržaj:
Uvod – Funkcije za traženje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.3
Funkcija Lookup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.4
Funkcija Hlookup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.7
Funkcija Vlookup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . str.9
Funkcije za traženje
Pretraživanje podataka u programu Microsoft Excel jedna je od važnih aktivnosti, jer jedan radni list može sadržati više različitih tabela pa samim tim i veliki broj podataka.
Funkcije za traženje koriste se u radu sa Excel-ovim bazama podataka, za pretraživanje odredjenih zadatih vrednosti.
Excel-ove osnovne funkcije za traženje mogu da se koriste za pretraživanje podataka ili vrednosti u redovima ili kolonama da bi se dobila druga vrednost.
Tri osnovne funkcije za traženje jesu:
v LOOKUP
v VLOOKUP
v HLOOKUP
Lookup funkcija uvek bira poslednju vrednost u koloni ili redu, dok pomoću funkcija Hlookup i Vlookup mogu se pretraživati vrednosti horizontalno i vertikalno.
Funkcija Lookup
Funkcija LOOKUP koristi se za traženje vrednosti ili iz opsega koji čini jedan red ili kolona ili iz niza.
Funkcija ima dva oblika sintakse: oblik vektora i oblik niza.
Vektorski oblik funkcije Lookup traži vrednost u opsegu od jednog reda ili kolone (što se naziva vektor) i prikazuje vrednosti iz istog položaja ali u drugom opsegu koji čini jedan red ili kolona. Ovaj oblik se upotrebljava kada postoji velika lista podataka u kojoj se obavlja traženje ili kada vremenom može doći do promene podataka, kao i kada želimo da navedemo opseg koji sadrži vrednosti koje želimo da uporedimo.
Oblik niza funkcije Lookup traži određene vrednosti u prvom redu ili koloni niza i prikazuje vrednost sa iste pozicije iz poslednjeg reda ili kolone niza. Ovaj oblik upotrebljava se kada postoji manja lista podataka koji se vremenom ne menjaju, kao i kada se vrednosti koje je potrebno da uporedimo nalaze u prvom redu ili koloni tog niza.
Oblik niza funkcija Lookup sličan je funkcijama Hlookup i Vlookup, a razlika je u tome što Hlookup funkcija traži zadatu vrednost u prvom redu, a funkcija Vlookup u prvoj koloni, dok funkcija Lookup traži zadatu vrednost u skladu sa dimenzijama niza. Zato se preporučuje da se za potrebe pretraživanja koriste funkcije Hlookup i Vlookup umesto oblika niza funkcije Lookup jer je ovaj oblik predviđen za kompatibilnost sa drugim programima pri radu sa unakrsnim tabelama.
Funkcija Lookup može se koristiti i kao zamena za funkciju IF kada je potrebno da se izvrše složeniji testovi ili testovi koji prelaze ograničenje ugnježdavanja funkcija.
U radu sa funkcijom Lookup neophodno je da podaci tj. vrednosti budu poređane rastućim redom da bi funkcija ispravno radila.
*Sintaksa za oblik vektora:
LOOKUP(lookup_value;lookup_vector;result_vector)
Elementi sintakse su:
*lookup value – je vrednost koju funkcija Lookup traži unutar prvog vektora. To može biti broj, tekst kao i logička vrednost ili referenca koja upućuje na vrednost.
*lookup vector – je opseg koji sadrži samo jedan red ili kolonu. Vrednost u lookup_vector-u mogu da budu tekst, brojevi ili logičke vrednosti.
Napomena: Vrednosti u lookup vector-u moraju biti poređane po rastujućem redosledu: (-1,0,1,2..., A-Z, FALSE, TRUE;) u suprotnom funkcija Lookup neće dati ispravne vrednosti. Mala i velika slova su jednaka.
*result_vector – opseg koji sadrži jedan red ili kolonu, koji mora biti iste veličine kao i lookup_vector.
Napomena:Ako funkcija Lookup ne može da nađe tačno zadatu vrednost (lookup_value), onda pronalazi najveću vrednost koja je manja od zadate (lookup_value) ili je jednaka njoj. Ukoliko je zadata vrednost (lookup_value) manja od najmanje vrednosti iz opsega (lookup_vector) onda funkcija daje vrednost greške #N/A.
*Sintaksa za oblik niza:
LOOKUP(lookup_value;array)
Elementi sintakse su:
*lookup_value – je vrednost koju funkcija Lookup traži u nizu. Ta vrednost može biti broj, tekst, logička vrednost ili referenca koja upućuje na vrednost.
*array – opseg ćelija (niz) koje sadrže tekst, brojeve ili vrednosti koje se upoređuju sa zadatom vrednošću (lookup_value).
Napomena:Kada funkcija ne može da nađe zadatu vrednost (lookup_value) onda koristi najveću vrednost u tom nizu koja je manja od tražene zadate vrednosti (lookup_value) ili je jednaka njoj. Ako je tražena vrednost (lookup_value) manja i od najmanje vrednosti iz zadatog niza (to može biti prva kolona ili red, uzavisnosti od dimanzija niza) funkcija će dati vrednost greške #N/A.
Ako argument "array" (niz) pokriva više kolona nego redova (oblast niza ima veću širinu nego visinu) onda Lookup funkcija zadatu vrednost (lookup_value) traži u prvom redu.
Ako je argument "array" u obliku kvadrata ili pokriva više redova nego kolona (oblik niza ima veću visinu nego širinu) onda Lookup funkcija zadatu vrednost traži u prvoj koloni.
Napomena: Vrednosti u nizu (array) moraju biti poređane po rastujućem redosledu (-1,0,1,2,.., A-Z, FALSE, TRUE,) inače u suprotnom funkcija neće vratiti tačnu vrednost.
Funkcija Hlookup
Funkcija Hlookup koristi se za traženje zadate vrednosti u prvom redu tabele ili u nizu vrednosti, a onda vraća vrednost iz zadatog reda odgovarajuće kolone. Ova funkcija se koristi kada je potrebno da se uporede vrednosti koje se nalaze na vrhu tabele podataka i to u određenom broju.
Slovo "H" u nazivu Hlookup označava horizontalno.
*Sintaksa funkcije Hlookup:
HLOOKUP(lookup_value;table_array;row_index_num;range_lookup)
Elementi sintakse su:
*lookup_value – je vrednost koju funkcija traži u prvom redu tabele i to može biti vrednost, tekstualni niz ili referenca.
*table_array – područje tabele za pretraživanje. Koristite referencu za opseg ili naziv opsega.
Vrednosti u prvom redu kolone (table_array) mogu biti u obliku teksta, brojeva ili logičkih vrednosti.
*row_index_num – broj reda uokviru tabele (table_array) iz kog će vrednosti koje se traže biti dobijene.
Ako je broj reda (row_index_num) 1 funkcija Hlookup daje vrednost iz prvog reda tabele (table_array), ako je broj reda 2, funkcija daje vrednost iz drugog reda tabele itd. U slučaju da je broj reda (row_index_num) manji od 1 onda funkcija pokazuje grešku #VALUE! , a ako je broj reda (row_index_num) veći od broja redova table_array funkcija pokazuje grešku #REF!.
*range_lookup – (po izboru) je logička vrednost koja precizno određuje da li želite da funkcija Hlookup pronađe tačno podudaranje vrednosti sa zadatom (lookup_value) ili približno podudaranje. Uzavisnosti od toga upisuje se TRUE kada želimo tačno ili približno popudaranje vrednosti sa zadatom vrednošću i FALSE kada želimo isključivo tačno podudaranje. U slučaju da TRUE bude ispušteno ili ne bude uneta logička vrednost tada se po difoltu (podrazumeva) traži tačna ili podudarna vrednost zadate vrednosti. Ako ne postoji podudarna vrednost funkcija će pronaći sledeću najveću vrednost koja je manja od zadate (lookup_value) kao rezultat. Ukoliko je za odabranu logičku vrednost upisano FALSE funkcija će tražiti isključivo tačno podudarnu vrednost, ako je ne nadje prikazaće grešku #N/A.
Ako je opseg pretrage (range_lookup) ima vrednost TRUE, onda vrednosti iz prvog reda (table_array) moraju biti poređanje rastujućim redosledom, inače funkcija neće dati tačnu vrednost. Ali ukoliko opseg pretraga (range_lookup) ima vrednost FALSE, onda vrednosti u prvom redu (table_array) nemoraju biti poređanje rastujućim redosledom.
Vrednosti se mogu poređati sa leva na desno, po rastujućem redosledu tako što se prethodno označite vrednosti, a zatim u meniju Podaci izaberete stavku Sortiranje (Sort). Nakon klika na dugme Opcije, izaberete Sortiranje s leva ne desno. U okviru [Sortiraj po] izaberete red na listi, a zatim izaberete Rastući redosled.
Napomena: Ako funkcija Hlookup ne može da pronađe vrednost lookup_value, a range_lookup ima vrednost TRUE onda funkcija koristi najveću vrednost koja je manja od zadate (lookup_value).
Ako je zadata vrednost (lookup_value) manja od najmanje vrednosti iz prvog reda (table_array) onda funkcija pokazuje grešku #N/A.
Funkcija Vlookup
Funkcija VLOOKUP se koristi za pretraživanje određenih vrednosti u prvoj levoj koloni, pošto se pretpostavlja da se u tim ćelijama nalaze podaci od ključnog značaja (podaci koji se ne ponavljaju i koji jedinstveno određuju podatke po redovima). Kao rezultat funkcija Vlookup daje vrednost koja se nalazi u preseku odgovarajuće kolone I reda (onog u kome se nalazi tražena vrednost).
Slovo "V" u nazivu označa vertikalno tj. pretraživanje po vertikali.
Funkcija Vlookup namenjena je malo naprednijim korisnicima zbog složenije sintakse.
*Sintaksa funkcije Vlookup:
VLOOKUP(lookup_value;table_array;col_index_num;range_lookup)
Elementi sintakse:
*lookup_value – je vrednost koja se traži u ćelijama prve kolone u tabeli. Lookup_value može biti vrednost ili referenca.
*table_array – predstavlja oblas koju funkcija Vlookup pretražuje, mogu biti dve ili više kolona sa podacima. Vrednosti u prvoj koloni to su one vrednosti koje se traže pomoću lookup_value i mogu biti u obliku teksta, brojeva ili logičkih vrednosti. Velika i mala slova su jednaka.
Ako je zadata vrednost (lookup_value) manja od najmanje vrednosti u koloni (table_array) funkcija će prikazati grešku #N/A.
*col_index_num – je broj kolone u opsegu pretrage (table_array) iz koga mora da se dobije tražena vrednost (lookup_value).
Ako je broj kolone (col_index_num) 1, dobija se vrednost iz prve kolone table_array. Ukoliko je broj kolone (col_index_num) 2, dobija se vrednost iz druge kolone table_array i tako redom. Međutim ako je broj kolone manji od 1 funkcija će prikazati grešku #VALUE!, ili ako je broj kolona (col_index_num) veći od broja kolona u tabeli (table_array) javiće se greška #REF!.
*range_lookup – (nije obavezno) je logička vrednost (TRUE ili FALSE) kojom se precizno određuje da li želimo da funkcija Vlookup pronađe tačno zadatu vrednost ili priblizno podudaranje sa zadatom vrednošču (lookup_value) ili isključivo tačno podudaranje. Ako range_lookup ima logičku vrednost TRUE funkcija će tražiti tačno podudarnu vrednost sa traženom vrednosću (lookup_value), a ukoliko je ne nađe kao rezultat uzeće sledeću najveću vrednost koja je manja od tražene vrednosti tj. priblizno podudarna sa traženom vrednošću (lookup_value). Ako je logička vrednost TRUE ispuštena ili nije upisana funkcija će podrazumevano tražiti tačno podudaranje sa traženom vrednošću,a ako je ne nađe kao rezultat daći približno podudarnu vrednost.
Ako range_lookup ima logičku vrednost FALSE funkcija će tražiti isključivo tačno podudarnu vrednost zadatoj vrednosti (lookup_value), a ukoliko je ne nađe, prikazeće grešku #N/A.
Kako logička vrednost nije obavezna, ukoliko se u formulu funkcije Vlookup za range_lookup upiše TRUE onda podaci u prvoj koloni moraju biti poređani rastujućim redosledom (ascending), a ukoliko se upiše FALSE onda rastući redosled podataka u prvoj koloni nije obavezan.
Napomene: Kada se traže tekstualne vrednosti u prvoj koloni tabele (table_array) potrebno je da se obrati pažnja da li podaci u toj koloni ne sadrže razmake na početku ili na kraju, da li se pravilno koriste obični (") i tipografski (") navodnici i ostali znakovi koji se ne štampaju, jer u tim slučajevima funkcija Vlookup može dati netačne podatke.
Kada se traže brojčani podaci kao na primer datumi potrebno je proveriti da li podaci u prvoj koloni (table_array) nisu sačuvani kao tekstualne vrednosti, jer u tom slučaju funkcija može prikazati netačnu vrednosti.
U slučaju da je vrednost range_lookup FALSE, a tražena vrednost (lookup_value) testualni podatak postoji mogućnost korišćenja znakove za zamenu poput upitnika (?) i zvezdice (*). Upitnik može da zamenjuje samo jedan znak, a zvezdica grupu znakova. Ako želite da pronađete stvarni znak koji upitnik ili zvezdica zamenjuju potrebno je ukucati znak tilda (~) ispred znaka.
.
Нема коментара:
Постави коментар