Марија Обреновић
Основци и средњошколци злоупотребљавају интернет најчешће правећи лажне фејсбук странице, качећи увредљиве фотомонтаже вршњака или непријатне снимке. Нису свесни да врло лако могу постати жртве, јер остављају безброј личних података, непромишљено контактирају, чак се и састају са непознатим особама
Већина родитеља рачунар види као играчку који деци „краде" време намењено учењу. Деца се, међутим, понекад њиме играју на врло опасан начин. Уместо за комуницирање и дружење, фејсбук кад-кад искористе и за оговарање, вређање, и малтретирање вршњака.
Тако је, на пример, крагујевачка полиција недавно забележила случај неколико деветогодишњака и десетогодишњака који су свог вршњака у „другарској игри" свукли, фотографисали га и снимак поставили на фејсбук профил. Жртва „дечје игре" био је и један директор школе, коме су ђаци направили лажни фејсбук профил.
Сваки трећи дечак и девојчица, каже истраживање које је прошле године спроведено у оквиру пројекта „Зауставимо дигитално насиље", одговара на поруке непознатих особа. Чак 58 одсто је на социјалним мрежема прихватало захтеве за „пријатељство" од незнанаца, а сваки десети је бар једном или два пута прихватао састанак са особама које су упознали преко интернета.
Деца нису свесна ризика
Дигитално насиље, по дефиницији, подразумева све случајеве коришћења електронских уређаја као што су мобилни телефон, рачунар, камера и интернета као средстава за изазивање страха, вређање, понижавање и слично.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја и УНИЦЕФ, а уз подршку компаније Теленор, током новембра прошле године, спровели су истраживање о дигиталном насиљу међу ученицима основних и средњих школа. У истраживању је учествовало 3.784 ученика, 1.349 наставника и 2.031 родитељ, а узорак је чинило 17 основних и исто толико средњих школа са територије Србије.
Мобилни телефон, кажу резултати анкете, поседује 96 одсто старијих основаца и 99 средњошколаца, а тек нешто мањи проценат код куће има и рачунар (95 одсто основаца и 97 одсто средњошколаца). Интернет свакодневно користи 90 одсто средњошколаца и 80 процената старијих основаца, а у социјалне мреже редовно је укључено 90 одсто средњошколаца и више од половине (65 одсто) старијих основаца.
- Родитељи када се спомене дигитално насиље, аутоматски почињу да „криве" рачунар, не размишљајући да и са обичног мобилног телефона деца данас имају приступ интернету. Највећа опасност деци свакако прети од фејсбука, јер га, готово, сви користе. Међутим, о ризицима ни када преузимају друге апликације, попут оних за андроид телефоне такође не размишљају, иако је приликом приступа јасно наведено да подаци које остављају могу бити искоришћени у разноразне сврхе. Они, једноставно, желе да преузму садржај или играју одређену игрицу и упозорења најчешће не читају, каже Марија Андоновић Радојевић, наставница информатике у Основној школи „Светозар Марковић".
Са насиљем на интернету додира је, према истраживању УНИЦЕФА имало 12 процената основаца и средњошколаца, осам одсто је искусило нежељено снимање мобилним телефоном или камером, а исто толико је добијало насилне СМС поруке, док 12 процената има искуства са насилним телефонским позивима.
Међу анкетираним ђацима пет одсто признаје да су узнемиравали друге на интернету, док је за проценат мање оних који су снимали мобилним телефоном или камером некога ко то не жели. Само два одсто учесника истраживања признаје да су слали неугодне СМС поруке, а двоструко више да су упућивали непријатне телефонске позиве.
Са друге стране, чак 84 одсто ученика нашло се некада у улози пасивног посматрача дигиталног насиља, а више од половине 52 одсто средњошколаца, односно 48 одсто основаца посећује сајтове за које мисле да би им родитељи бранили да их посећују.
- О правилима коришћења фејсбука већина и не размишља. Иако је, на пример, услов да се отвори профил 13 година, већина основаца има налог већ у првом разреду основне школе.
На жалост, управо отвореност профила и број „пријатеља", „шерова" и „лајкова" за њих су мерило популарности. Циљ им је да профил буде што отворенији, иако их приликом отварања налога сам фејсбук обавештава о опасностима, они то и не читају. Остављају зид отворен свима који желе да га виде, каче што бизарније фотографије како би прикупили „лајкове". Због „популарности" су спремни да за фејсбук пријатеље прхвате и потпуно непознате особе. О ризицима контаката са таквим „пријатељима" не размишљају. Обично се воде тиме да се то неће баш њима десити. Дечаци, на пример, најчешће коментаришу да су жртве педофила девојчице, а да за њих нема опасности, каже Марија Андоновић Радојевић.
Улога родитеља пресудна
Улога родитеља у превенцији оваквих облика насиља је од изузетног значаја, али како је истраживање показало, често је лимитирана. Наиме, 15 одсто анкетираних родитеља потврдило је да не користи рачунар, нити интернет. Скоро сви родитељи сматрају да би школа требало да упозна родитеље са степеном присуства дигиталног насиља и мерама заштите, али две трећине схвата да је школа немоћна уколико и сами нешто не предузму.
- Деци није циљ да се сакрију, већ управо супротно да на фејсбуку буду пронађени зато и остављају низ приватних података, не размишљајући о последицама. Често се дешава и да своју шифру дају пријатељима, немајући свест да би неком на памет могло да падне и да злоупотреби њихов профил. Друшвене мреже су данас распрострањен вид комуникације и тешко је од њих побећи. Њихов циљ је, између осталог и упознавање, али деци треба предочити ризике. Радозналост и недостатак критичког мишљења су карактеристика дечјег узраста, зато и није чудо што се у виртуелном свету понашају на такав начин. Чак и одрасли којима искуство и сазнање говори да је одређено понашање лоше упуштају се у ризичне ситуације, па је нереално очекивати од деце да буду одговорна до краја.
На родитељима је зато велика одговорност. Начело приватности овде не важи. Родитељи морају да имају приступ профилу свог детета, али пре свега да са њим изграде однос поверења. Забране коришћења друштвених мрежа ту неће много помоћи пошто ће им дете приступати кришом, каже Милијада Живић Илић, психолог у Основној школи „Радоје Домановић".
Истог мишљења је и Слађана Јовановић, начелница Одељења за информационе технологије у овдашњој Полицијској управи, која већ неколико година крагујевачке основце и средњошколце учи о безбедности на интернету.
- Родитељи, али и наставници, па на крају и ми који се бавимо превенцијом, морамо деци предочити да на интернету треба да поштују иста она правила која важе у реалном свету. Као што предшколца учимо да не прилази непознатима и не прихвата све што му се понуди, исто важи и када су у питању непознати „пријатељи" са фејсбука.
Родитељ не треба свакодневно да седи са дететом за рачунаром или да га кришом проверава, али би повремено требало да заједнички „прелистају" пријатеље, погледају какве фотографије и статусе дете објављује и да инсистирају да не дају личне податке, односно да чувају приватност, каже наша саговорница.
Начин на који основци и средњошколци најчешће злоупотребљавају интернет, по речима Слађане Јовановић, је неовлашћен приступ профилима својих вршњака или прављење лажних фејсбук страница на име друге особе, које касније користе за слање увредљивих порука. Објављују неприкладне снимке, узнемиравају или оговарају, али се дешава и да омаловажавају или прете, што, када се чини путем фејсбука, има знатно већи одјек него усмено.
"Крагујевачке"
Преузето са: СЗ
Нема коментара:
Постави коментар