Наслов оригинала: Die Blechtrommel
У преводу Олге Требичник: Дечји добош
Овај роман је најважније дело немачког писца, нобеловца, Гинтера Граса настало 1959. године. Овај историјски роман, написан кео део Гдањске трилогије, једно је од највећих дела послератне немачке литературе
Централни лик у роману је тридесетогодишњи човечуљак Оскар Мацерат, пацијент психијатријске клинике у Диселдорфу, који оптужен за убиство болничарке, записује исповест о свом необичном животном путу. Из сећања, која као да не познају празнину, и богате фантазије почиње његова прича.
Своје исповести Оскар не почиње рођењем, јер, како сам каже „не треба, наиме, да описује свој живот онај ко нема стрпљења да се пре датирања свог рођења не сети бар половине својих баба и деда"
Оскаров духовни развој окончан је већ приликом његовог рођења а са три године, када добија лимени добош, одлучује да више не расте како не би личио на одрасле. Тим чином је одредио свој став према свету одраслих, протестујући против тромости духа, учмалости и ускогрудости и одбијајући да се уклопи у друштво свог времена. Па ипак, Оскар не живи изван политике и историје. Будући само наизглед вечно дете, он може да приповеда о свету одраслих, као и о историјским приликама – успону и слому нацизма у Немачкој – из дечије перспективе. Посматрајући свет са висине од 94 центиметара, Оскар без емоција и приснијих контаката са својом средином, са много цинизма демаскира стварност.
Испоставља се да је овај изопштеник који живи у психијатријској болници, и од чијег високог гласа пуца стакло, једина здрава особа у свету препуном привида, лажи и злочина...
Роман је екранизован 1979. године. Погледајте трејлер за филм.
Нема коментара:
Постави коментар