Fw: Niški kulturni centar

Промоција историјског романа

„МОМЧИЛО ГАВРИЋ – НАЈМЛАЂИ КАПЛАР НА СВЕТУ"

аутора Бранислава Голднера

Говоре: Бранислав Голднер, аутор романа и Бранислав Гаврић, син Момчила Гаврића

После промоције биће одржана пројекција документарног филма „Голгота Србије" режисера Станислава Кракова

Уторак, 7. јун 2016. од 19,30, Мала сала НКЦ-а

Аутор романа је оживео сећање на осмогодишњег хероја Првог светског рата. У роману млађани Гаврић није окружен ловорикама, већ је представљен као живи и истински човек. Од устрашеног и храброг осмогодишњака до, на неки начин, Европејца кроз чији живот, ако не слика онда бар скицира вечно конфликтна Европа.

Кроз роман Бранислав Гаврић открива истину о оцу Момчилу, најмлађем војнику Првог светског рата: Грци му поставили златну плочу на Крфу. Проживео голготу и у ратовима и у миру.

Током обиласка Дринске дивизије на Кајмакчалану, војвода Мишић се запањио кад је у рову видео једанаестогодишњег дечака у униформи. Строго је упитао мајора Туцовића шта дете ради на Кајмакчалану. - Господине војводо, каплару Гаврићу је непријатељ убио родитеље, седморо браће и сестара. С нама ратује још од Цера, био је на Колубари, прешао Албанију, дисциплинован је и рањаван - одсечно је рапортирао мајор Туцовић. По наређењу војводе Мишића истог дана је каплар Гаврић унапређен у поднаредника, а наредба је прочитана у свим јединицама српске војске.

Момчило Гаврић (Трбушница, 1. мај 1906 — Београд, 28. април 1993) је био поднаредник Шестог артиљерског пука Дринске дивизије и најмлађи подофицир на свету у току Првог светског рата. Био је учесник Солунског фронта где је и рањен. После церске битке, 1914. године, са осам година је стекао чин каплара, а војвода Живојин Мишић га је на Кајмакчалану, 1916. године, у десетој години унапредио у чин поднаредника.

О филму „Голгота Србије":

Истинско уметничко дело које плени аутентичним приказом смутних времена и болних догађаја, без сумње је најбољи документарни филм снимљен у време Краљевине Југославије. У почетку приказиван као неми филм 1930. године касније је дорађен на основу филмских материјала о Србији скупљених из светских архива, али и сценама доснимљеним да би се дочарао прелаз војске и народа преко Албаније 1915. године,  живот у окупираној Србији, као и ослобођење Ниша и Београда и улазак победника у разорену престоницу.

Захваљујући изврсним документаристичким снимцима које је направио Стеван Миљковић и подршци министра војног, генерала Стевана Хаџића, истакнутог ратника који је обезбедио учешће армије у снимањима 1929. године, створени су импресивни и убедљиви кадрови које само професионални историчари филма могу да препознају као реконструкције. Тако је створено изразито амбициозно остварење накнадно озвучено музиком композитора Миленка Живковића и низом познатих патриотских мелодија, а да би постигао сценаристичку објективност Станислав Краков је објашњавао слике кроз натписе за које су коришћени цитати из текстова и мисли познатих државника, историчара и војника о улози Србије у овом рату.