Ja bih najradije oba tri. A šta je treće? Za mene je treće moj dom. Uz miris kafe i toplog doma učim. Da, celoživotno učenje je u trendu. Sa svojih dvadeset i sedam godina radnog staža i dalje učim. Svakog dana po malo ali sigurno. Kad želim i kako želim. Učim i danju i noću, kad mi se prohte. I kad me mrzi i onda učim ali samo gledjući u neka slova koja me baš ne zanimaju. Ali, to niko ne vidi. To znam samo ja...da me mrzi i to strašno. I dremnem ponekad. I to niko ne vidi. Pa promešam ručak da ne zagori. Srećna, porodica danas ima ručak, topao, svež i supica plus. I to niko ne vidi, a učim li učim. ,,Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem" a to niko ne vidi i ne oseća miris iz moje rerne gde pečem kolače. Malo kolačića malo bodova, pa opet poneka sarmica pa poneki bodić. Sve u paru...pa me pitaju kako stignem sve...ne znam i ne osetim da sam učila, da sam spremala, da sam pekla. A ima svega u onim mojim bodovima...i paprikaša i đuveča i pita ... ima se, može se...ja stalno svratim u moju prodavnicu seminara OKC / u poverenju, odlično snabdevenu/ i nađem uvek šta mi treba. Prava sam domaćica i u kući i na računaru. Jeftino pazarim a trošm kad hoću. Svratite i vi na neki ovakav seminar...lepše je i lakše u toplini doma svoga. |
Нема коментара:
Постави коментар