субота, 21. мај 2011.

Informaticko drustvo

Пола Србије не користи Интернет


Интернет-прикључака највише у Београду – 51 одсто

  Иако се број корисника глобалне мреже током 2010. повећао за 2,3 одсто,54 одсто анкетираних никада није „сурфовало"

 

Студент који од куће, са десктоп рачунара путем АДСЛ прикључка приступа Интернету и користи га највише за слање и пријем електронске поште, али je имаo и проблеме са компјутерским вирусима – профил је најчешћег корисника Интернета у Србији. Подаци Републичког завода за статистику (РЗС) из прошлогодишњег истраживања на узорку од 2.400 домаћинстава и исто толико појединаца старости од 16 до 74 године показују да интернет-прикључак има 39 одсто анкетираних, највише у Београду – 51 одсто. Да приступ глобалној мрежи не зависи само од техничких могућности, него и од зараде, види се из податка да 83 одсто домаћинстава са месечним приходима вишим од 600 евра има Интернет, док га код оних са примањима нижим од 300 евра има 29 одсто домаћинстава.
Највише људи, 91 одсто, светској мрежи приступа са пи-си рачунара, петина са мобилног телефона, а нешто мање од тога са лаптопа.
Кад је реч о типу везе, скоро половина домаћинстава у Србији има АДСЛ прикључак, четвртина кабловски Интернет, а мобилне уређаје за повезивање користи 29 одсто испитаника. Најчешће се приступа од куће (84 одсто), затим с посла, од куће друге особе, у школи и на факултету, и тек 3,8 одсто из интернет-кафеа. Најзаступљенија категорија на мрежи су студенти, чак 95 одсто.
Ако није реч о пословним обавезама, Интернет се највише, 78 одсто, користи за електронску пошту, затим за забаву (игрице, филмови, музика) 55 одсто, за читање штампе 41 одсто и за учење 23 одсто.
Иако се број корисника глобалне мреже од 2009. до 2010. повећао за 2,3 одсто, више од половине анкетираних, 54 одсто, никада није користило Интернет.
Исто истраживање показује да свако друго домаћинство има компјутер, највише у Београду – 60 одсто. У осталим градовима Србије, рачунар поседује 58 одсто домаћинстава, а у сеоском подручју двадесет одсто мање. Интересантан је податак да чак 43,7 испитаника никада није користило рачунар, а број корисника се од 2009. до 2010. повећао за само један одсто. Више од 2,28 милиона људи у нашој земљи користи рачунар свакодневно што је дупло мање од броја оних који користе мобилни телефон.
Када је реч о предузећима са више од 10 запослених, чак 97 одсто њих користи Интернет.
----------------------------------------------------
Тешко пребројати кориснике
Водећи интернет-провајдери у Србији истичу да немају сасвим прецизне податке о укупном броју корисника у земљи, већ да баратају углавном проценама. Тако у Еунету наводе да имају око 40.000 корисника широкопојасног Интернета (АДСЛ конекција) укључујући и предузећа, док је активних „дајал ап" корисника 25.000.СББ има више од сто хиљада приватних корисника кабловског Интернета, а Орион телеком више од 60.000 корисника широкопојасног, око 12.000 бежичних и више од 100.000 дајал ап корисника. На крају првог тромесечја 2011, Телеком Србија је имао око 450.000 корисника Опен АДСЛ пакета, док 90.000 корисника приступа Интернету путем мобилих телефона.
------------------------------------------------------------------------
Исланд има највише интернет-прикључака у Европи
Према подацима Еуростата, статистичке агенције Европске уније, земље Старог континента са највише домаћинстава са интернет-прикључком у прошлој години су Исланд 92 одсто, Холандија 91 одсто, Норвешка и Луксембург 90 одсто. Далеко од европског просека, од 70 одсто, јесу Бугарска са 33 одсто, Румунија и Турска 42 одсто.
А. Маринковић

 

Нема коментара: