| Актуелна занимања 
Осмаци ипак најрађе уписују медицинску и економску школу Техничка школа са Домом ученика из Апатина је једина у Војводини која стручно трогодишњим образовањем школује ђаке за бродарске струке, бродомонтере и вариоце, али је покрајински секретаријат за образовање ипак ове године предложио укидање одељења те струке.То је апсурдно јер без обзира на пропаст бродоградилишта у Апатину, ми имамо Дом ученика у који су смештени ђаци из свих крајева Србије који желе да се школују и за ова занимања. Успели смо некако да се изборимо да остане бар једно одељење у коме ће се заједно школовати 15 ђака за бродомонтере и 15 за завариваче - наглашава Милорад Јелача, директор Техничке школе, додајући да је такође несхватљиво да се инсистира на четворогодишњим средњим школама, а укидају трогодишње школе за занатлије. - Привреда сада није у сјајном стању, али ће занат увек бити занат. Наша школа има сву опрему за образовање занатлија. Својевремено 1987. године је ова школа била једина у Југославији која је под називом Машинско-бродограђевинска техничка школа образовала кадрове за речно бродарство. Сада се то покушава укинути, а дозвољава се четврогодишњим школама да уписују ђаке са добрим успехом из основне школе а у последњих десет година свега 28 одсто гимназијалаца, на пример, завршило је факултет - примећује Јелача, огорчен што се школе на државним образовним институцијама углавном дописују, уместо да заједно планирају и разговарају.
- У министарствима и секретаријатима праве планове одељења у школама по броју деце у општини. Тако се дешава да неке четворогодишње школе добију одељења а имају хиперпродукцију кадрова који се никада не запосле у струци. Прави пут би био да седну оно мало преосталих привредника, школа и државних институција задужених за образовање, те да се на основу тога праве планови а не у кабинетима државних служби - сматра Јелача.
У средњим стручним школама инђијске општине неће бити неких значајних измена. Према речима директора Техничке школе „Михајло Пупин" Николе Спасића, у односу на текућу школску годину, имаће једно занимање мање јер се због слабог интересовања ученика укида занимање аутоелектричар. Директор Средње школе „Ђорђе Натошевић" Мирослава Кркобабиће објашњава да ће уместо два одељења трговаца, како је до сада било, уписати једно одељење, а реч је о трогодишњем школовању. Први пут у Срему биће уписано једно одељење трговинских техничара, школовање траје четири године.
У свим суботичким средњим школама с нестрпљењем очекују објављивање конкурса како би будући ђаци имали довољно времена да изаберу занимање. Предлози су предати још у децембру прошле године, а жеље просветара су, како тврде, у складу са потребама тржишта рада.
Економска школа „Боса Миличевић" у план уписа уврстила је огледно одељење за конобаре и куваре, затим два одељења економских техничара, финансијских администратора, банкарских службеника и туристичких техничара.
- Осим економског техничара, сва су одељења огледна. Пратимо препоруке Националне службе за запошљавање и ситуацију на тржишту рада. Наши ученици имају могућност уписа на факултете, али могу и да се запосле после матуре. На бироу једино има економских техничара - наглашава директор Економске школе Игор Бем.
У Градској управи „је речено да Хемијска школа планира формирање огледног одељења на српском језику за техничара за козметичку технологију и огледно за модног кројача. У Медицинској су предложени физиотерапеутски техничари, па чак и фризери, док Техничка школа „Иван Сарић" планира образовни профил администратор рачунарских мрежа, електротехничар телекомуникација, аутоелектричаре. У Политехничкој школи желе одељење за архитектонске техничаре, техничаре за пејзажну архитектуру или графичку припремуа у Музичкој школи први пут предлажу смер музички извођач црквене музике, католички и протестантски.
Шеф Службе за друштвену делатност Фрањо Хорват каже да се актив директора школа састаје са представницима Националне службе за запошљавање и Регионалне привредне коморе како би планови уписа били у корист деце.- Међутим, нико не може тачно да предвиди шта ће бити за четири или пет година, пошто имамо нестабилну привредну ситуацију. Тешко је донети праву одлуку и одабрати добитну листу занимања, јер свака школа тежи да задовољи своје потребе и кадрове, а са друге стране испада да нам због кризе ниједан образовни профил не треба. Највећи утицај на појаву нових занимања имају школе. Не знам да ли је то најбоље, али је сигурно тако - каже Фрањо Хорват.
Мада инвеститори отварајући нова радна места, траже мајсторе одређених профила, и ове, као и претходних година, највећа јагма митровачких основаца влада за Медицинском и Економском школом, које образују суфицитарни кадар. Директори стручних школа, као и надлежни са Бироа рада указују на неопходност усвајања стратегије привредног развоја општине, те хитно усклађивање школског система и потреба привреде.
Пре неколико година у Прехрамбено-шумарско-хемијској школи отворено је одељење за профил ренџер-надзорник парка, у Пећинцима је за потребе тамошњег тржишта отворено истурено одељење месара, док се у матичној школи ученици школују за занимање технолог примарне обраде дрвета. За одвијање њихове практичне наставе опремљена је радионица са машинама и алатима реномираног италијанског произвођача, кажу у Прехрамбено-шумарско-хемијској школи.
- Због непостојања стратегије привредног развоја општине и региона, као и стратегије образовања, велики је несклад између образовања и потреба тржишта.
Медицинска школа најпопуларнија
Према подацима просветне општинске инспекције, Митровчани, али и ђаци из целог Срема највеће интересовање показују за Медицинску школу, где је свих 240 места на седам смерова увек попуњено још у јуну. Исти случај је и са Економском школом, док је прошле године слободних места у другом кругу било у Техничкој, Шумарско-прехрамбено-хемијској школи и Гимназији. „Радивој Поповић", једина школа за децу ометену у развоју у Срему, уписује 30 ученика за смерове: цвећар-вртлар, припремач намирница, помоћник књиговесца, ситоштампар, мушки и женски фризер и молер, док ће једногодишње оспособљавање за рад уписати још 30 ђака. |
Нема коментара:
Постави коментар