PKS: Racunar neophodan za ucenje

• izvor:http://www.pks.rs/PrivrednakomoraSrbije/Arhivavesti/tabid/2595/ctl/ViewDetail/mid/8722/ID/13069/language/sr-Latn-CS/Default.aspx
• http://www.pdis.org.rs/pdis/index.php?option=com_content&view=article&id=130:raunar-neophodan-za-uenje&catid=2:vestin&Itemid=2

Društvo za Informatiku Srbije, Udruženje informatičke delatnosti Privredne komore Srbije i Pokret za elektronsku privatnost Srbije, organizovali su okrugli sto na kome se govorilo o implementaciji informacionih tehnologija u prosveti

Predstavnici stručnih, obrazovnih institucija i ustanova, nastavnici informatike i psiho terapeuti, diskutovali su u PKS o pravim načinima primene računarskih tehnologija u nastavi, usmeravanju interesovanja učenika na školske sadržaje na internetu i o svim značajnim temama u primeni informacionih tehnologija u obrazovanju. Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije, podsetio je da PKS i Društvo za informatiku Srbije već desetak godina poklanjaju značajnu pažnju u vezi sa implementacijom informaciono komunikacionih tehnologija (IKT) u prosveti. On je ukazao na činjenicu da je virtuelizacija u današnjem društvu sve prisutnija, u učenju, radu, zabavi, kao i da veliki broj dece po nekoliko sati dnevno provode u "virtuelnom svetu". Postoje mnogi problemi i mnoge opasnosti sa kojima su suočena današnja deca, a osnovno i srednjoškolsko obrazovanje bi trebalo da im omogući izlazak na pravi put. Nikola Marković je procenio da se u našem društvu generalno ne shvata uloga i značaj IKT tehnologija u obrazovanju, jer je sve, uz časne izuzetke, prepušteno improvizaciji. Primena računara u našim školama je ispod potreba, a oni koji se danas školuju, a ne dobiju vrhunska znanja iz informatike, biće hendikepirani na poslu kada kroz određeni broj godina budu počeli da rade, što će biti problem i za njih i za privredu, ali i za celu državu. Marković ističe da se stručnjaci ne zalažu za nekritičku primenu IKT, jer i tu postoje devijacije u vidu pornografije, pedofilije ili zavisnosti od interneta, ali od toga ne treba praviti senzacije, jer je "mračna strana" interneta mnogo manja. Bitno je da se stvori široki front informatizacije naših škola i da nove generacije steknu takva znanja, koja će im omogućiti da postanu nosioci razvoja ove zemlje.

 

Katarina Anđelković, iz Uprave za digitalnu agendu, govorila je o projektu Digitalna škola, odnosno opremanju škola digitalnim kabinetima, što je učinjeno u više od 95 procenata škola u Srbiji. Značajno je da te kabinete ne koriste samo nastavnici informatike, već da je otvoren i za sve druge predmete - istoriju, biologiju, geografiju, matematiku, ali i da bude dostupan đacima i u vannastavnim aktivnostima. Profesor Fakulteta organizacionih nauka, Dragana Bečejski Vujaklija, ocenila je da decu već u osnovnoj školi treba naučiti osnovnim stvarima o internetu koji je prozor u svet, a da potom u srednjoj školi nauče primenu u poslovne svrhe. Ona je dodala da se na fakultete često upisuju studenti koji ne znaju ni osnovne elemente upotrebe računara, što je posledica neadekvatnog infromatičkog opismenjivanja u srednjim školama. Aleksandar Arsenin, predsednik Pokreta za elektronsku privatnost Srbije je istakao da deca, ali i odrasli često internet koriste za besmislene stvari, ne shvatajući njegove mogućnosti za sticanje novih znanja i obrazovanje. On je zaključio da se upotreba računara mora povezati sa kreativnošću i mogućnošću učenja i da se na taj način predstavi deci, kako ga ne bi isključivo vezivali za društvene mreže. Objedinjavanje pojedinačnih aktivnosti u jedan strateški i kontinuirano vođen proces zaštite, mogao bi povećati bezbednost korisnika interneta.