1. Razred: Udzbenik, Vikipedija, Google, Internet, digitalni udzbenici i Sistemi za elektronski podrzano ucenje i ucenje na daljinu

Drage učenice i dragi učenici 1. razreda,

 

Na jučerašnjim časovima vežbi (u svim grupama) smo upoređivali sadržaje u udžbenicima i na našem sistemu za elektronsko učenje (moodle platformi) i došli do nekih zapažanja i zaključaka. Sa svim učenicima (sve 4 grupe I-1 i I-5) smo obradili ovaj deo, ali zbog različitih dinamika i termina časova, kao i sastava grupa na različite načine i sa različitim minutažama. Na primer, u jednoj grupi smo ovaj deo obrađivali nekoliko desitina minuta i svaki učenik (ili par učenika) je istovremeno upoređivao udžbenik i prikaz na ekranu svog računara sa naše moodle platforme, dok smo u drugim grupama radili u malim grupicama (od po 3-4 učenika).

 

U svakoj grupi smo došli do sličnih, ali i drugačijih (različitih) zaključaka. Cilj ovog mejla nije da objedinimo sve zaključke svih grupa, niti da damo kompletna tačna rešenja, već da skrenemo pažnju ne neke od najčešćih zaključaka do kojih su došle sve 4 grupe iz oba odeljenja (I-1 i I-5):

 

1. Klasičan udžbenik (zvaničan u štampanom obliku) 

1. Prilično tačan i pouzdan, jer prolazi nekoliko nivoa kontrola (autori, recenzija, lektorisanje, provera posebnih komisija pre odobravanja izdavčkim kućama pre štampanja i na kraju još jedna provera pre slanja školama i knjižarama - na kraju tog ciklusa strućna veća nastavnika procenjuju i biraju najoptimalniji udžbenik i objavljuju na zvaničnom sajtu svoje škole). 
2. Udžbenik mora prilično dobro (strogo) da prati i ispunjava važeće propisane nastavne planove i programe obrazovnog sistema.
3. Udžbenik ne bi trablo da ima slovne, a pogotovu ne gramatičke i materijalne greške. Ukoliko posle svih kontrola ipak promakne neka materijalna greška, sasvim je sigurno da to neće dugo ostati neprimećeno i da će vrlo veravtno biti objavljeno na nekom sajtu ili u nekim vestima, a udžbenik će nakon toga biti povučen iz prodaje.
4. Udžbenik je namenjen tačno određenoj i maloj ciljnoj grupi/publici - u našem slučaju učenicima 1. razreda gimnazije u Srbiji, koji su upisali 1. razred ove školske 2018/19. godine.
5. Takođe, jedna od veoma važnih činjenica je i ta da se autori udžbenika prilično trude da sačuvaju maternji jezik, odnosno da pronađu odgovarajuće i zvanične prevode svih pojmova i ključnih reči.
6. Nedostaci udžbenika se ogledaju u tome (posebno u 21. veku i posebno iz računarstva i informatike koja se prilično brzo menja) što su u konačnoj štampanoj verziji, pa veoma brzo postaju nedovoljno aktuelni, odnosno godina izdavanja postaje značajna (da li je udžbenik iz 2018., 2016. ili recimo 2014.godine). Takođe, nisu praktični u pogledu internet adresa, multimedijalnih sadržaja (vido zapisa) i nisu interaktivni. Takođe, nije dovoljno efikasan (brz) za pretragu podataka po ključnim rečima.

2. Digitalni udžbenik (zvaničan u digitalnom najčešće PDF formatu)

1. Kako bi otklonili neke od nedostataka štampanih verzija udžbenika sve češće se pripremaju i digitalni udžbenici. Oni su još uvek u ranoj fazi razvoja i uglavnom su, za sada, u PDF formatu, što drugim rečima znači da su u elektronskom obliku (i da se mogu čitati sa digitalnih uređaja), ali praktično pripremljeni neposredno pred štamu (danas se PDF posmatra kao skoro štampani materijal). PDF nije interaktivan, ali ima mogućnost bolje pretrage (Edit-Find), a i boljeg korišćenja linkova do drugih internet lokacija/adresa/izvora/literature.
2. Često se materijali za buduće digitalne udžbenike pripremaju i u programima poput slajd prezentacija (PowerPoint), ali uglavnom kao dodaci ili dopune za nekoliko primera. Slajd prezentacije takođe nisu dovoljno interaktivne u smislu procesa učenja i povratnih informacija nastavniku/instruktoru.
3. Digitalni udžbenici tek počinju da se razvijaju i sasvim sigurno će biti uobičajeni za nekoliko godina.

3. Vikipedija i onlajn enciklopedije

1. Može se reći da Vikipedija ima elemente otvorene (slobodne) onlajn enciklopedije.
2. Velike prednosti onlajn enciklopedija, kao i Vikipedije, se ogledaju u tome što su tekstovi (lekcije), kao i teme prilično dobro međusobno povezane i pružaju mogućnost relativno lake i jednostavne pretrage.
3. Nikako ne treba zanemariti i činjenicu da se i Vikipedija trudi da pravilno koristi reči, odnosno sačuva maternji jezik i pronalazi odgovarajuće prevode svih ključnih reči.
4. Vikipedija ima elemente digitalnog udženika, ali to nije. Ključna razlika je u tome što nije definisana ciljna grupa i što ne prolazi stroge kontrole, ondosno što ne možemo da sa sigurnošću tvrdimo da je podatak potpuno, odnosno 100% tačan. Smatra se da su podaci na Vikipediji tačni oko 80%. Jedan isti članak može da uređuje više autora istovremeno ili u različitim terminima (godinama). Članak na Vikipediji može da pročita svako ko ima pristup internet-u, bez obzira da li ima bilo kakvo predznanje/iskustvo o datoj temi.
5. S druge strane preporučljivo je da se u procesu učenja češće koristi Vikipedija, kako bi učenik/student proverio i dopunio svoja znanja i uporedio ih sa svojim prethodnim iskustvima.
6. Onlajn enciklopedije su najčešće otvorenog karaktera, a to znači da su dostupne svima (i najčešće besplatne) i da svako, ko želi i ispunjava uslove, može da bude i autor ili urednik članaka određenih tema.
7. Onlajn enciklopedije mogu biti specijalizovane za određenu oblast (naučnu) ili opšteg karaktera, odnosno da pokrivaju skoro sve oblasti ljudskog interesovanja.

4. Google pretraživač, Internet pretraživači

1. Poslednjih godina najčešće se koristiti u situacijama kada procenimo da nemamo dovoljno informacija o nekoj temi/pojmu. Ima puno svojih prednosti, ali i mana.
2. Google nije jedini internet pretraživač, ali je jedan od najčešće korišćenih u svetu.
3. Google koristi veoma složene algoritme, računarske programe, baze podataka i velike (hardvereske) resurse u svakoj zahtevanoj pretrazi podataka.

5. Diskusioni forumi

1. Diskusioni forumi nemaju elemente udžbenika, niti enciklopedije.
2. Osnovna ideja diskusionih formuma se oslanja na dobru volju (i slobodno vreme) onih koji se smatraju stručnim (ili koji smatraju da imaju dovoljno iskustva) da nesebično podele svoja znanja, odnosno iskustva sa svima koji su zainteresovni, najčešće tako što će odgovoriti na postavljena pitanja.
3. Drugim rečima, kada bilo ko postavi bilo kakvo pitanje, velika je verovatnoća da će u dogledno vreme (najčešće u toku dana) dobiti bar neki odgovor.
4. Svaki forum ima svoja pravila, uključujući i pravila lepog ponašanja i dobre komunikacije, kao i pravila da se pitanja postavljaju u okviru odgovarajućih tema, zatim, da pre nego što se postavi novo pitanje, da se najpre proveri (pretragom) da li je to pitanje već bilo postavljeno ranije.
5. Sva pitanja i svi odgovori na ta pitanja su dostupni (vidljivi) svim članovima diskusinog foruma, a neretko i ostalima, koji ne moraju biti članovi.

6. Sprecijalizovani sajtovi/tutorijali i YouTube kanali

1. Specijalizovani sajtovi, najčešće poznati kao onlajn tutorijali, uglavnom su vezani za određene i specifične teme ili oblasti. Na primer, u računarstvu i informatici, neki od njih se bave programiranjem (i to najčešće u određenom programskom jeziku), drugi veb dizajnom, treći projektovanjem računarskih mreža, četvrti bazama podataka, peti animacijama, zatim računarskom grafikom, obradom digitalnog zvuka, automatizacijom, robotikom i sl.
2. Namenjeni su onima koji žele da mnogo više i detaljnije (može se reći i stručnije) prouče određenu izabranu oblast ili temu.
3. Često imaju i svoju produkciju, odnosno svoje video zapise na svojim kanalima.
4. Takođe, teme, celine i ključne reči najčešće su prilično dobro međusobno povezane, dokumentovane i aktuelne.
5. Veoma često koriste i prateće diskusione forume, i interne mini enkciplodije, rečnike ili viki alate.
6. Nertko imaju i onlajn testove/kvizove/vežbe za proveru znanja i veština.
7. Mnogi od njih periodično organizuju i onlajn obuke (najčešće vebinare) i/ili konferencije (video konferencije). 

7. Sistemi za elektronski podržano učenje (najčešće na moodle platformi)

1. Sistemi za elektronski podržano učenje imaju elemente udžbenika, kako klasičnog tako i digitalnog, ali to nisu. Primarni ciljevi sistema za elektronski podržano učenje nisu da zamene udžbenike, već da ih dopune i to u delovima u kojima je potrebno uvežbavanje (treniranje) i praćenje napredovanja učenika/studenta/polaznika.
2. Osnovni zadaci sistema za elektroski podržano učenje su mogućnosti da učenik/student/polaznik samostalno procenjuje i organizuje svoje vreme i tempo rada (učenja), koristići povratne informacije nakon provere stečenih znanja i veština kroz kvizove/testove i konkretne vežbe, primere i zadatke.
3. S druge strane, nastavnici/profesori/instruktori u svakom trenutku imaju povratne informacije o aktivnostima svojim učenika, njihovim rezultatima i tempu napredovanja i pojedinačno i grupno. Ugrađeni softver pomaže nastavniku u analizi odgovora učenika na svakom testu/kvizu, na osnovu kojih nastavnik priprema sledeće časove, odnosno koje će od narednih tema detaljnije obrađivati na časovima u radu sa učenicima.
4. Osnovni ciljevi sistema za elektronski podržano učenje su da se i učenici i nastavnici što bolje pripreme za sledeće časove i naredne teme.
5. Sistemi za elektronsko učenje često imaju i svoje diskusione forume, a mogu da imaju i sopstvene ili druge rečnike i/ili viki alate.
6. Kao platforme za sisteme za elektronski podržano učenje najčešće se koristi Moodle, a zatim i Edmodo. Moodle je adakvatniji za akademsko i gimnazijsko obrazovanje, dok je Edmodo pogodniji za korišćenje u osnovnim školama, mada se može uspešno koristiti i u srednjim školama za neke nastavne predmete.
7. Kao i sve ostalo i sistemi za elektronski podržano učenje imaju svoje prednosti i mane.
8. Najčešći nedostaci sistema za elektronski podržano učenje su: ne prolaze kroz višeslojnu proveru, te su moguće slovne i gramatičke greške, nertko imaju repove, odnosno zastarele materijale koji nisu osveženi, takozvane mrtve linkove (linkove koji više nisu dostupni). Takođe, zahtevaju dodatno angažovanje kako samih učenika, tako i nastavnika/urednika/predavača, pa uvek postoji opsanost/mogućnost da se odstupi i od suštine glavne teme i nastavnog plana, te je neophodno da i učenici i nastavnici budu svesni da je uvek potrebno pronaći optimalnu meru za korišćenje sistema za elektronsko učenje. Drugim rečima, veoma je važno da i jedni i drugi imaju dobar osećaj i dorbu procenu u kojoj meri (koliko sati nedeljno) je potrebno koristiti, kako i na koji način utiče na ocenjivanje (i konačnu ocenu) i koliko i zašto su biti rokovi, odnosno poštovanje rokova i tempa (ritma) rada/obuke/vežbe/proučavanja.

8. Specijalizovani programi obuke (savremeni trenažeri)

1. Specijalizovani programi obuke, odnosno savremeni trenažeri se koriste za usavršavanje veština, ali i znanja, u nekom posebnom segmentu ljudske delatnosti. Osim softvera, često se koriste i specijalizovni digitalni uređaji. Najčešće se koriste na vojnim i policijskim akademijama, u saobraćaju (obuka pilota, vozača), medicini (hirurgija), građevini, ali i u mnogim drugim oblastima.

 

Naravno da je ovo samo jedna gruba podela i da ovim nismo obuhvatili sve, ali se nadam će vam biti korisno u proceni i planiranju vašeg vremena i obaveza kako bi bili što bolji i efikasniji u rešavanju domaćih zadataka i školovanju uopšte.

 

Pozdrav,

Dragan Ilić