3. Razred: 6. Algoritamska dekompozicija i primena potprograma

Drage učenice i dragi učenici 3. razreda,

 

Potrebno je da do 15.02, kod kuće, koriščenjem udžbenika i materijala u elektronskom obliku, proučite materijale u okviru teme 6. Algoritamska dekompozicija i primena potprograma:

 

6.1. Издвајање потпрограма

• Издвајање потпрограма - Увод
• Zadatak 121: Rastojanje tačaka - Trougao
• Zadatak 122: Rastojanje tačaka - Najbliža
• Zadatak 123: Kvadranti
• Zadatak 124: Jednakokraki pravougli trougao
• Zadatak 125: Meta
• Primer 1: Broj kombinacija
• Zadatak 131: Broj kombinacija
• Zadatak 132: Zbir uređenog niza brojeva
• Zadatak 133: Zbir cifara
• Zadatak 134: Funkcija
• Zadatak 135: NZD
• Zadatak 136: Prost broj
• 3. Razred - Programiranje - Zadaci za vezbu

Važne napomene:

• Ukoliko postavljate rešenja novih zadataka (od 121) nemojte ih slati na ocenjivanje, postavite ih samo kao nacrt.
• Zadatke od 121 do 136 do 15.februara rešavate na osnovu onoga što ste do danas naučili, a to znači bez potprograma (koji ćemo objasniti na prvim časovima u 2. polugodištu)
• Zadatke od 121 do 125 bi trebalo bez većih problema da rešite na bilo koji od sledećih načina:
  1) crtanjem i testiranjem algoritma (FlowGorithm),
  2) uređivanjem i testiranjem programskog koda za konzolnu aplikaciju (iz FlowGorithma i testiranjem na petlja.org) i
  3) uređivanjem i testiranjem projekta i programskog koda za obradu događaja (OnClick) komandnog dugmeta (Button) za grafičku aplikaciju u razvojnom okruženju (Lazarus)
• Za bilo koji od 3 načina (a poželjna su sva 3) da ste izabrali, vaša rešenja sačuvajte u posebnim folderima na vašim računarima i postavite ih kao nacrte na sistem za elektronsko učenje, bez slanja na ocenjivanje.
• Takođe i zadatke od 131 do 136 možete rešiti na jedan (ili sva) tri gore navedena načina. Ipak, ovi zadaci su nešto složeniji (teži) za rešavanje, što znači da do 15.02 ne morate da ih rešite, ali je važno da pokušate da ih rešavate, odnosno da razmišljate o tome šta vam je potrebno da ih rešite (ideja, skica, logika, taktika).
• Za rešavanje gore navedenih zadataka, odnosno svih zadataka u 2. polugodištu, neophodno je da, osim svega navedenog do sada, sve bolje i sve više koristimo složenije razgranate i ciklične strukture. To takođe znači, da bi bilo dobro da najpre još jednom pregledate i proučite zadatke kao što su zadaci od 003 do 009, kao i 061 do 075. 
• Učenici koji samostalno uspešno i tačno reše sve zadatke od 121 do 136 biće nagrađeni prvim odličnim ocenima u dnevniku odmah na prvom času na početku drugog polugodišta.

Pozdrav,

Dragan Ilić

 

 

 

 

----- Original Message -----

From: Dragan Ilic

Sent: Saturday, January 27, 2018 7:55 PM

Subject: 3. Razred: Pripreme za 2. polugodiste - Sta je sve potrebno

Drage učenice i dragi učenici 3.razreda,

 

Po trenutno važećem nastavnom planu i programu za sadašnju generaciju učenika 3. razreda gimnazije kako bi mogli uspešno da prate, proučavaju i rešavaju planirane materijale i zadatke u 2.polugodištu iz računarstva i informatike, neophodno je da svaki učenik pre početka 2. pologodišta (za pozitvnu ocenu):

1. Razume i koristi osnovne principe/metode za algoritamsko rešavanje jednostavnih zadataka.
2. Razume, razlikuje, koristi i testira  osnovne etape u rešavanju zadataka (analiza, model, agloritam, progrmaski kod, kompajliranje, testiranje).
3. Razume, razlikuje, koristi, uređuje i testira dijagram toka, odnosno redosled algoritamski koraka (korak po korak).
4. Razume, razlikuje, koristi, uređuje i testira osnovne algoritamske korake, kao što su koraci za unos ulaznih i prikazivanje izlaznih vrednosti i naredbe dodele.
5. Razume, razlikuje, koristi, uređuje i testira osnovne tipove podataka za cele (Integer) i realne brojeve (Real), zankove/tekst (String) i logičke promenljive (Boolean).
6. Razume, razlikuje, koristi, uređuje i testira promenljive, kako ulazne, tako i izlazne i pomoćne (lokalne).
7. Razume, razlikuje, koristi, uređuje i testira osnovne (matematičke i logičke) izraze u naredbama dodele.
8. Razume, razlikuje, koristi, uređuje i testira osnovne aritmetičke operacije.
9. Razume, razlikuje, koristi i testira cele i realne brojeve.
10. Razume, razlikuje, koristi, uređuje i testira naredbe za celorojno deljenje i ostatak pri celobrojnom deljenju.
11. Razume, razlikuje, koristi, uređuje i testira osnovne ugrađene funkcije, kao što su funkcije za korenovanje (Sqrt), apsolutnu vrednost (Abs) i sl.
12. Razume, razlikuje, koristi, uređuje i testira osnovne ugrađene funkcije za konverziju tipova podataka, kao što su funkcije StrToInt, StrToFloat, IntToStr i FloatToStr.
13. Razume, razlikuje, koristi, uređuje i testira osnovne vrste algoritamskih strukutra kao što su linijska, razgranata i ciklična struktura.
14. Razume, razlikuje, koristi, uređuje i testira ispravnost algoritamskog rešenja.
15. Razume, razlikuje, koristi i testira različite vrste grešaka, kao što su sintaksne, semantičke i greške prilikom izvršavanja algoritma (opseg vrednosti i prekoračenja).
16. Razume, razlikuje i koristi ugrađene sisteme pomoći za samostalno otklanjanje većine sintaksnih grešaka, ali i utrvrđivanje i lokalizovanje kako semantičkih tako i grešaka prilikom izvšravanja algoritma (debug).
17. Razume, razlikuje, koristi i testira dva različita korisnička interfejsa, odnosno konzolni i grafički korisnički interfejs.
18. Pravilno koristi softverske alate za crtanje i testiranje algoritamskog rešenja kao što je FlowGorithm.
19. Razume i razlikuje nekoliko programskih jezika - na nivou automatski generisanog progamskog koda iz FlowGorithm-a.
20. Razume, razlikuje, koristi i testira razvojna okruženja za uređivanje i testiranje programskog koda, kao što su Lazarus, C#, Eclipse i/ili FreePascal, uključujućo i onlajn kompajlere, ali i specijalizovane kao što je, na primer, na portalu petlja.org.
21. Razume, razlikuje, koristi, uređuje i testira izvorne kodove (.pas) i izvršne datoteke (.exe).
22. Razume, razlikuje i koristi izvorne datoteke (source), odnosno ključne datoteke projekta (jedan zadatak jedan projektni folder).
23. Razume, razlikuje, koristi, uređuje i testira izvorni projekat kao rešenje konkretnog zadatka u grafičkom okruženju.
24. Ume da prepravi odgovrajuće ulazne i izlazne naredbe gotovog programskog koda za konzolnu i grafikčku aplikaciju (Read/Write i InputBox/ShowMessage, odnosno StrToInt(Edit1.Text) i sl).
25. Razume, razlikuje, koristi, uređuje i testira jednostavne grafičke kontrole, kao što su glavna forma (Form), polje za unos teksta (Edit), natpsi (Label), komandno dugme (Button).
26. Razume, razlikuje, koristi, uređuje i testira statičke (properties) osobine jednostavnih grafičkih kontrola (Form, Edit, Label, Button), kao što su boja, font, pozicije, naslov (caption/text), ime (name).
27. Razume, razlikuje, koristi, uređuje i testira dinamičke (events) osobine, odnosno događaje jednostavnih grafičkih kontrola (Form, Edit, Label, Button), kao što su OnClick, OnMouseMove, OnMouseDown i sl.
28. Razume, razlikuje, koristi, uređuje i testira programski kod za obradu događaja jednostavnih grafičkih kontrola (Form, Edit, Label, Button), kao što su OnClick, OnMouseMove, OnMouseDown i sl.
29. Razume, razlikuje, koristi, uređuje i testira stukturu i glavne delove automatski generisanog programskog koda u bar jednom programskom jeziku (Pascal ili C#) u bar jednom razvojnom okružnju (Lazarus/Delphi ili Visual Studio).
30. Na osnovu teksta zadataka, brzo prepoznaje da li je za potencijalno rešenje zadatka potrebna linijska, razgranata ili ciklična algoritamska struktira.
31. Ume da reši bilo koji od uvodnih zadataka (ne baš svaki, već one kod kojih nije potrebna grafika), kao što su na primer zadaci od 101 do 120 na sistemu na bilo koji od sledećih načina/tehnika:
    a) crtanjem algoritma i pisanjem programskog koda u svesci (kao na prvom pisanom zadatku u vežbanci)
    b) uređivanjem i testiranjem algoritma korišenjem programa FlowGorithm
    c) uređivanjem i testiranjem programskog koda za konzolnu aplikaciju u nekom od programskih jezika i onlajn proverom koda (na petlja.org)
    d) uređivanjem i testiranjem programskog koda za grafičku aplikaciju, odnosno obrade jednog (bilo kog) događaja jedne (bilo koje) osnovne kontrole u bar jednom grafičkom razvojnom okruženju (Lazarus/Delphi, Visuala Studio za C# i sl).

 

Dakle, bilo bi dobro da svaki učenik, nezavisno od svoje zaključne ocene, iskoristit naredni period (zimski raspust) i samostalno proveri sve gore navedene stavke. Preporuka je da svaki učenik iskoristi naredni period da još bolje prouči i uvežba sve navedene stavke, proučavajem svih dostupnih materijala iz udžbenika i sa sistema i kroz rešavanje zaostalih zadataka.

 

Preporuka je da svaki učenik, pred početak 2. polugodišta, pripremi svoja pitanja za stavke i zadatke kod kojih još uvek ima nedoumica i/ili koje još uvek nismo dovoljno dobro objasnili i razjasnili. Na prvom času u 2. polugodištu potrudićemo se da odgovorimo na sva pripremljena pitanja učenika iz ove oblasti, kako bi mogli što bolje da nastavimo sa proučavanjem složenijih materijala i zadataka u 2. polugodištu.

 

Pozdrav,

Dragan Ilić

 

----- Original Message -----

From: Dragan Ilic

Sent: Saturday, January 27, 2018 6:02 PM

Subject: 3. Razred: Pripreme za 2. polugodiste

Drage učenice i dragi učenici 3.razreda,

 

Bilo bi dobro i korisno da naredni period iskoristite da se što bolje pripremite za 2.polugodište. Nadam se da su vam već poznate sledeće činjenice:

1. U drugom polugodištu nastavljamo sa algoritamskim rešavanjem složenijih zadataka za koja su neophodna znanja i veštine stečena do kraja 1. polugodišta.
2. Nevezano čak i od samih ocena iz ove oblasti, pa i izbora vaših budućih profesija, velika je verovatnoća da će vam u vašim budućim profesijama biti potrebna makar osnovna znanja iz ove oblasti.
3. Sve je veća verovatnoća da će mnogi od vas imati slična pitanja i/ili zadatke iz ove oblasti na budućim konkursima i/ili intervjuima za posao/projekte i sl.
4. Posebno je značajno da imate u vidu da je svaka sledeća generacija u startu u boljoj poziciji u ovoj oblasti, te ako iz bilo kojih razloga izgubite korak sa svojom generacijom i/ili nekada poželite da promenite posao/struku, konkurecija (iz mlađih generacija) će biti veća.
5. Budući poslodavci neće mnogo obraćati pažnju koja je generacija kandidata koliko mogla da nauči u školi (i na fakultetu) po tadašnjim važečim programima, niti će imati vremena da takve rezlike uzimaju u obzir.
6. Već je vaša generacija učenika (3.razreda) u maloj prednosti u odnosu na sadašnju generaciju maturanata, jer se imali 20 časova više programiranja od njih (u 2. razredu - FlowGorithm) i rezultati (pozitivni) su već vidljivi.
7. Međutim, već prva sledeća (mlađa) generacija, sadašnjih učenika 2. razreda, je u blagoj prednosti u odnosu na vašu, jer su oni tih uvodnih (istih) 20 časova programiranja imali u 1. razredu, a imaće još 20 novih časova na kraju sadašnjeg 2. razreda.
8. U izrazitoj prednosti u odnosu na vaše generacije, biće učenici sadašnjeg 5.razreda, koji će imati u 8 razreda obavezan predmet iz informatike i koji već u 5. razredu sada počinju da uče alogritamski način mišljenja, odosno pripremaju se za pisanje programskih kodova.
9. Da bi bilo još jasnije: sve što je vaša generacija naučila iz programiranja u 2. razedu pre 7 meseci, isto to i u sličnom obimu rade sadašnji učenici 5.razeda, koji su 6 godina mlađi od vas. Ti učenici sadašnjeg 5.razreda do kraja svog 8.razreda naučiće skoro sve što i vaša generacija do kraja sadašnjeg 3.razreda kako programiranje tako i osnovne alate vezane za elementarnu informatičku i digitalnu pismenost.

Dakle, sviđalo se nekome ili ne, verujem da je prilično jasno da sledeće oblasti predviđene trenutno važečim nastavnim planovima i programima za vašu generaciju bi trebalo da maksimalno iskoristite pre svega zbog sebe, a mnogo manje zbog budućih ocena iz ovog predmeta, čak i da u ovom momentu ne vidite ama baš nikakve veze sa vašim budućim školovanjem, profesionalnim razvojem i strukom.

 

Pozdrav,

Dragan Ilić