недеља, 8. мај 2011.

Reforma gimnazija

Prvo odrediti šta bi đaci morali da znaju, pa smanjiti broj predmeta
Објављено: 06.05.2011

Dugo najavljivana reforma gimnazija i srednjih stručnih škola odložena je za godinu dana jer nisu usvojeni potrebni standardi za nastavnike i za učenike.

Prvo odrediti šta bi đaci morali da znaju, pa smanjiti broj predmeta

Standardima bi trebalo da se tačno propiše šta učenik treba da zna kad završi školu i da se definiše šta je cilj obrazovanja. O ovim standardima se trenutno pregovara, a kada se nastavni planovi i programi promene, moguće je i smanjenje broja predmeta.

Reforma srednjoškolskog obrazovanja najavljivana za 1. septembar je odložena, pa će đaci i profesori na promene čekati još najmanje godinu dana. Naredna, 2011/2012. školska godina, odvijaće se po starom, po mišljenju mnogih, zastarelom i preobimnom nastavnom programu koji nije menjan poslednjih deset godina.

Iako su pravci razvoja obrazovanja u Srbiji doneti početkom marta, zaključeno je da je bolje sačekati donošenje standarda kako bi na osnovu njih bili izrađeni novi nastavni planovi i programi, kaže Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete i nauke.

- Planiranom reformom predviđeno je uvođenje dva smera - prirodnog i društvenog, a odvajanje na smerove bilo bi od drugog razreda. U trećem i četvrtom učenici bi imali mogućnost izbora takozvanih izbornih paketa predmeta u zavisnosti od opredeljenja za studiranje ili afiniteta. Mogućnost izbora bila bi veća u četvrtom nego u trećem razredu - kaže Lazarević za „Blic".

Iako su promene odložene, ministar Žarko Obradović kaže za „Blic" da sa predstavnicima Nacionalnog prosvetnog saveta razgovara o tome da li neke novine u nastavne programe mogu da uvedu već na početku naredne školske godine.

Osnovna ideja reforme, kako naglašava Desanka Radunović iz Nacionalnog prosvetnog saveta, upravo je da se nastavni programi pročiste.

- To znači da se u predmetima ostave samo osnovne stvari, a da se višak upakuje u izborne modele. Oni koji, na primer, žele više matematike, mogu da izaberu te predmete. Ovo je dobro jer učenici mogu da se usmeravaju - kaže Radunović za „Blic" i dodaje da postoji mogućnost i da broj predmeta bude smanjen.

I predstavnici Ministarstva i Nacionalnog prosvetnog saveta slažu se da su učenici preopterećeni, ali pomoćnik ministra Lazarević kaže da esnafi teško prihvataju promene - i kada je sadržaj i broj nastavnih oblasti u pitanju.

Nacionalni prosvetni savet nedavno je usvojio standarde za profesore u kojima je opisano kako dobar nastavnik treba da predaje, kakav odnos prema učenicima treba da gradi, kao i koja znanja treba da poseduje. Prema ovim standardima, kompetentan nastavnik treba da osposobljava učenike za život i za rad, da pruža dodatnu podršku talentovanim đacima, učenicima sa teškoćama u razvoju, kao i onima iz osetljivih društvenih grupa. Dobar nastavnik, takođe, treba da motiviše učenike za učenje, da ih uči toleranciji, da sprečava diskriminaciju i nasilje u školama.

Sve to zavisi upravo od nastavnika jer i loš nastavni program, dobar nastavnik može učiniti dobrim, za šta nisu potrebni bilo kakvi dokumenti. Miodrag Sokić, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, kaže da je donošenje standarda opravdano.

- Ovi standardi su neophodni jer ne može da se neko ko završi fakultet „zakuca" u školu i proglasi da zna da predaje. Nastavnici moraju stalno da se usavršavaju i zbog toga su standardi potrebni - kaže Sokić.

S druge strane, Radunović ističe da su takozvani standardi za postignuća učenika veći problem.

- Ideja je da se tačno zna šta učenik treba da zna kad završi školu, šta ume da uradi, da se tačno definiše šta hoćemo da postignemo obrazovanjem - kaže ona.

Kada je počela priča o reformi srednjih škola, najveća prašina se podigla oko najava da će informatika biti izbačena iz nastavnog programa, kao i oko toga da će broj časova latinskog jezika biti smanjen.

- U predloženoj reformi nisu izbačeni postojeći predmeti, već se njihov fond razlikuje zbog mogućnosti izbora. Stav komisije koja je izradila predlog jeste da informatika treba da bude zastupljena kroz svaki predmet i da služi kao alat učenicima i nastavnicima. Ista situacija je i sa latinskim. Profesori sa grupe za klasične jezike izneli su razloge zbog kojih bi trebalo da se ovaj jezik izučava i dalje u istom ili povećanom obimu. I sa njima ćemo razgovarati kako bismo došli do adekvatnog rešenja - kaže Bogoljub Lazarević.

Završen prolećni raspust

Đaci u Srbiji kreću u školu, posle 12 dana prolećnog odmora. Školsku godinu prvi završavaju maturanti gimnazija, 20. maja. Učenici osmog razreda osnovnih škola i đaci završnih razreda srednjih stručnih škola na raspust odlaze nedelju dana kasnije, 27. maja. Svi ostali osnovci na raspust odlaze 10. juna, a srednjoškolci 17. juna.

Za nekoliko godina opšta matura

Plan reformi podrazumeva i drugačije polaganje mature, tako da će maturanti gimnazija i srednjih stručnih škola kroz nekoliko godina polagati opštu maturu.

- Još nemamo koncept matura, ali ćemo tokom ove i iduće godine kroz projekat iz IPA fondova i u saradnji sa zavodima razviti koncept koji će se razlikovati od postojećeg. On bi trebalo da, pored selektivne uloge pri upisu na fakultet, daje odgovor i na pitanje kvaliteta obrazovanja na srednjoškolskom nivou - ukazuje Bogoljub Lazarević.

Izvor: Blic

Објавио у

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)