FBG: Popravni u avgustu

• Izvor FBG: http://www.fbg.org.rs/popravni-ispit-je-neuspeh-i-nastavnika/

Поправни испит је неуспех и наставника

Сре, авг 24, 2011

Вести, О образовању

Нови закон омогућава ученику који је пао у августу да, у статусу ванредног ђака, до новембра положи и – врати се у редовну наставу

Ове недеље почиње полагање поправних испита за, како се процењује, око 20.000 ученика у Србији. Иако прецизни подаци не постоје, јер неки сматрају да се ова бројка односи на број ђака, а други на укупан број јединица, подаци Републичког завода за статистику говоре да разред сваке године понавља око 4.000 средњошколаца. Највише понављача лане је било у првим (1.904) и другим разредима (1.246 ученика) средњих школа. Статистика такође говори да у гимназијама на поправни стигне највише три ђака из сваког одељења, док је у средњим стручним школама далеко лошија ситуација, а нарочито у машинским, пољопривредним и текстилним школама.

Миодраг Сокић, председник Форума београдских гимназија, каже да су математика, физика и хемија и даље објективно најтежи предмети.

– Нису ти предмети баук, већ је захтевна сама материја, која тражи перманентан рад. Некада се падало и из географије, али су професори променили приступ јер то материја дозвољава, а што је много теже код поменутих предмета – каже Сокић.

Он објашњава да се поправни полаже пред трочланом комисијом, да ђаци полажу писмено и усмено, зависно од предмета, а тамо где постоји практични рад и практично.

– Тачан број ђака који су полагали поправни и пали годину знаће се на крају календарске године, јер нови закон омогућава ученику који је пао у августу да ипак надокнади пропуштено током године. Он се уписује у статусу ванредног ђака, али може да присуствује редовно часовима и, уколико до новембра положи, може да се врати у редовну наставу – објашњава наш саговорник.

Професор др Драго Пантић, председник Педагошког покрета Србије, иначе познат и као директор прве школе без понављача у СФРЈ (ОШ „Драгојло Дудић" у Малом Мокром Лугу, 1971. године), каже да број од 20.000 ђака на поправном испиту указује на велики педагошки и друштвени проблем.

– Нису криви ђаци. Ово је велики доказ нереформисане и нехумане школе у којој педагошки радници нису преузели одговорност да до успеха доведу све способне ученике. Иначе, када је колектив ОШ „Драгојло Дудић" почињао акцију и пројекат школе без понављача, тада је у школама СФРЈ годишње било око 360.000 понављача – каже професор Пантић.

Он на основу свог великог педагошког искуства и четири деценије проучавања проблема ефикасности у школама и на факултетима, препоручује школама да укину или сведу понављаче на изузетне случајеве.

– За десет месеци учења у току године немогуће је да резултат нашег рада с било којим учеником буде – нула (јединица). Оставимо се сујета и „чувара" научног дигнитета кроз „наш" предмет, па преиспитајмо квалитет свог рада, каква нам је методика рада, колико помажемо ученицима и њиховим родитељима да превазиђу егзистенцијалне проблеме данас – сматра др Пантић.

Мр Душица Малинић из Института за педагошка истраживања недавно је објавила резултате првог великог истраживања после 30 година међу популацијом ђака који понављају разред, који показују да је међу популацијом неуспешних ђака више дечака него девојчица, да је кризни период у петом и шестом разреду и да највише понављача има у машинској и струци обраде метала, а најмање у природно-математичкој струци. Они углавном долазе из сиромашних породица у којима је више од троје деце.

– Иако подаци за период 1997–2006. годину показују да број понављача у Србији опада, не треба заборавити да је за мање од једне деценије број ученика у основним школама смањен за више од 120.000, тако да се може рећи да број понављача ипак расте. Најмање поноваца било је школске 1998/99. године – 2.094, као последица препоруке Министарства просвете због ратних дешавања, а већ идуће године их је било четири пута више (8.531) – каже Душица Малинић.